Da li je i vama teško da ostanete staloženi dok se raspravljate s nekim? Da li brzo prasnete i podignete ton, čak i kad raspravljate s detetom? A da li vam je nekad bilo žao zbog toga kako ste se poneli?
Istini za volju, nije uvek lako komunicirati s drugim ljudima, čak ni s onima koje smatramo najbližim. Jednostavno, nekad „nije vaš dan“, a nekad nije ni nekome na koga ste slučajno ili namerno baš tada upućeni. Način na koji tada reagujemo najviše zavisi od naše emocionalne inteligencije, a to je i naučno dokazano.
Istraživači su emocionalnu inteligenciju definisali kao „sposobnost da prepoznamo i nosimo se sa sopstvenim emocijama, kao i sa emocijama drugih ljudi“. To znači da niska emocionalna inteligencija utiče na to da nismo u stanju da ostanemo staloženi u stresnim situacijama, što dovodi do većeg broja konflikata. Istovremeno, ako posedujemo visoku emocionalnu inteligenciju, uvek ćemo biti u stanju da prepoznamo šta je to što osećamo i da reagujemo u skladu sa tim. Bićemo sposobniji da u neprijatnim situacijama sačuvamo prisebnost i uspešno se izborimo sa nabojem negativnih emocija kao što su ljutnja, bes i povređenost.
Ova sposobnost uopšte nije nešto što bi trebalo da zanemarimo – naprotiv! Tako čuvamo svoje mentalno zdravlje, mir i živce, a sigurno ćete se osećati i ispunjenije i ponosno kada savladate neku provokaciju i izbegnete konflikt koji bi mogao da iscrpi i vas, a i osobu sa kojom razgovarate. Zašto biste radije odabrali da odete kući besni i povređeni i dozvolite da se takve emocije „kuvaju“ u vama dok ne odlučite da se „istresete“ na nekoj drugoj nedužnoj osobi, umesto da na miran i staložen način dođete do korisnog rešenja sa osobom sa kojom je došlo do neprijatnosti?
Naročito dobra vest je to da je emocionalna inteligencija nešto što možemo da razvijamo tokom života. Tako zapravo možemo sami sebe „utrenirati“ da svaki put kad se nađemo u potencijalno konfliktnoj situaciji, odreagujemo pametnije. Ovo su neki od načina:
1. Dišite duboko!
Opšte je poznato da je svaki put kada se nađemo u stresnoj situaciji, ključno da pravilno dišemo. Ne samo da se tako reguliše lučenje hormona kortizola, nego se i menja fokus sa sagovornika na vas i vaše disanje. Kada vaš organizam oseti da mu više ne preti opasnost spolja i da se vi svesno bavite disanjem, zaustaviće se vaša nevoljna samoodbrana kojom upravlja najprimitivniji deo našeg mozga, a vi ćete početi da jasno razmišljate i argumentovano razgovarate s osobom s kojom imate problem.
2. Osvestite fizičke reakcije na stres
U trenutku kada hormoni stresa – adrenalin i kortizol počnu da kruže vašim organizmom, jedini način da ostanete pribrani je da obratite pažnju na to kako vaše telo reaguje na njih. Onog trenutka kada svesno odlučite da svu koncentraciju usmerite na osećaje u telu, moći ćete i da ih svesno zaustavite ili preusmerite. Osvestite vaše plitke udahe, napetost u ramenima, stezanje vilice i grčenje mišića, a onda se jednostavno vratite u prirodno stanje, tako što ćete opustiti ramena i ruke i omogućiti tenziji da napusti vaš organizam.
Na taj način će vaš stav delovati prirodno i pozitivno osobi sa kojom razgovarate i samim tim će šanse da izbije konflikt biti znatno umanjene.
3. Slušajte sagovornika
Do rasprava uglavnom dolazi zbog nesporazuma, odnosno onda kada se jedan ili oba sagovornika osete neshvaćenim. A do toga dolazi najčešće zato što je svako od njih u svom unutrašnjem dijalogu, umesto da sluša onog drugog. I sami znate: ono što vas najviše razbesni je obično osećaj nerazumevanja i toga da se sagovornik i ne trudi da vas shvati. „Kao da razgovarate sa zidom“.
Jedna od glavnih stvari koje možete da uradite kako biste uspešno komunicirali je da zaista slušate šta neko pokušava da vam kaže. Možda je to o čemu ta osoba priča nešto što vas preterano ne zanima, ali uvek i u svakoj situaciji možete svog sagovornika da udostojite vaše potpune pažnje. U tom trenutku ćete primetiti da je i ta osoba mirnija i staloženija. Možda ne morate ni da imate neki adekvatan odgovor na to šta vam ta osoba govori, ali sam čin pažljivog slušanja će u njima probuditi osećanje razumevanja i pripadanja.
4. Postavljajte pitanja
Ono što je ključno u uspešnoj komunikaciji je da svom sagovorniku postavljate pitanja. Ne samo da će mu to dokazati da ga pažljivo slušate, već će mu pomoći da i on sam sredi svoje misli i argumente. Kada u toku razgovora dođe do nesporazuma, najbolji način da saznate šta ta osoba zapravo misli i pokušava da vam kaže je da je jednostavno pitate. Trudite se da vaša pitanja budu otvorenog tipa i pozitivna, a ne optužujuća kako ne bi došlo do negativnih konotacija i kako vaš sagovornik ne bi pogrešno protumačio vašu nameru.
Pitajte sagovornika kako se oseća i postavljajte mu razumna, ispravno formulisana pitanja koja se odnose na temu vaše diskusije, jer je najlakši način da dođe do nesporazuma kroz pogrešno protumačene namere i negativne konotacije koje loše formulisana pitanja nose.
5. Spustite ton
Najbrži način za izbijanje sukoba je to da povisite ton. Na taj način svom sagovorniku stavljate do znanja da ste spremni za raspravu i da ne nameravate da spustite tenziju. Šta više, naučno je dokazano da povisivanjem tona podižemo i sopstveni krvni pritisak, kao i krvni pritisak svog sagovornika, što znači da je tada sve manje verovatno da će vaša rasprava otići u pozitivnom pravcu.
U slučaju da je vaš sagovornik podigao ton, onda konstantno svoj ton održavajte barem za nijansu nižim od njegovog. Pratite njegov govor tela, zauzmite isti položaj kao on i pokušajte da se s njim telesno uskladite što je moguće više, a onda postepeno spuštajte svoj ton. Primetićete da će i vaš sagovornik početi da vas prati i spušta svoj ton. Umirićete svog sagovornika, a to i treba da bude vaš glavni cilj.
6. Složite se da se nećete složiti
Na samom kraju, uvek vam ostaje to da se jednostavno složite da se ne slažete i to je sasvim u redu. Svi smo mi različiti i najveće traćenje energije je dokazivanje drugome da je vaš svet i gledanje na njega bolji od njegovog.
Jednostavno prihvatite ono što vam vaš sagovornik kaže, saslušajte ga, pokušajte da ga razumete i nastavite dalje. Poštujte njegove stavove i mišljenja kako bi on poštovao vaša. Ne mora baš svaki nesporazum da se završi sukobom.
To je ponekad lakše reći, nego učiniti, ali je uz posedovanje pravih veština i te kako moguće. Naročito je važno da u te veštine ulažemo, kada je reč o partnerskim odnosima, koji često trpe zbog nekvalitetne komunikacije. U tom smislu, najbolja stvar koju možete da uradite za svoj ljubavni život je upisivanje Online Power LOVE Design-a, autorskog programa Slavice Squire, koji vam omogućava da uz njenu podršku, puna dva meseca gradite i jačate temelje svoje ljubavi.
Program se u potpunosti odvija putem interneta, a simbolično počinje baš na Dan zaljubljenih 14. februara. Zato odmah rezervišite svoje mesto putem ovog linka i uzdignite svoj ljubavni život na viši nivo.