Coaching Akademija – prvi i pravi korak ka zvanju coach-a

U današnje vreme pojam “coach” možemo čuti svuda – u medijima, od strane poznatih ličnosti, uspešnih privrednika, umetnika… Kako je život riznica šarolikih okolnosti za svakog od nas, dolazi do različitih tumačenja ove plemenite profesije, kao i određene zloupotrebe ovog termina. Profesionalni coach nije čudotvorac, već osoba koja će za vas biti apsolutna podrška, fokusirajući se na sadašnji trenutak, budućnost i vaš lični razvoj.

Šta je zapravo profesionalni coaching?

Promena je nešto što ne možemo izbeći u životu. To je ono što nas pokreće, tera nas da budemo bolji i napredujemo u svakom pogledu. Neki ljudi se raduju promeni, dobro joj se prilagođavaju dok drugi promenu doživljavaju kao izlazak iz zone komfora, plaše je se i nerado menjaju bilo šta. Coaching je moderan tip stručne podrške u periodima životnih tranzicija. To je put do uspeha popločan razgovorom, čiji ishod dokazano menja na bolje i već je unapredio živote hiljada ljudi širom sveta.

Ko je coach?

Coach je osoba koja teži da ohrabri druge u donošenju važnih odluka, podrška je drugima u prepoznavanju ciljeva, na putu njihovog profesionalnog i ličnog ostvarenja. Najvažnije od svega – coach je osoba od poverenja! Neko na koga možete u potpunosti da se oslonite. Neko ko vas neće osuđivati za vaše odabire ili odluke, osoba rešena da radi samo i isključivo u vašu korist!

Profesionalni coachevi pomažu klijentima da naprave prave izbore i plan, vode ih korak po korak do željenog cilja. Prepoznavajući klijentova uverenja i prioritete, oni usmeravaju osobu na njenom putu ka uspehu, tako da što bezbolnije, uz što manje stresa, dostigne željeno i ostvari život kakvim želi da živi.

Ljudi obično koriste podršku coacha u trenucima kada im nedostaje samopouzdanja, kada se zateknu u rutini života, lišeni uživanja ili uzbuđenja, kada im se izazov pred kojim su čini dalek, a njihovo razmišljenje o sopstvenim kompetencama – nisko. Coach zapravo “reinstalira” nečija ograničavajuća uverenja i pomaže čoveku da sam uvidi, a kasnije i koristi, sve resurse i potencijale koje ima u sebi.

Kako postati profesionalni coach?

Da biste mogli sigurnim metodama da budete podrška drugima, pomažete im u njhovom daljem razvoju ka uspesima, steknete akreditovanu diplomu profesonalnog coacha i izdvojite se iz mase svojim znanjem, kompetencijom i coaching stilom, prvi korak je da se prijavite za Professional Coaching edukaciju na Coaching Akademiji, prvu takve vrste na našim prostorima.

Slavica Squire, osnivač prvog NLP Instituta i prve Coaching Akademije u Srbiji, NLP Master Trainer & Coach, potpredsednik Evropske Coaching Asocijacije i jedan od najpriznatijih edukatora na temu Coachinga i Neuro Lingvističkog Programiranja, kreirala je jedinstveno koncipiran, internacionalno akreditovan program Coaching Akademije, uz koji možete da naučnim i praktičnim metodama za lični razvoj, načinite prvi i pravi korak ka pozitivnoj promeni, a potom naučite kako da:

Ono što Coaching Akademiju izdvaja jeste širok spektar znanja, visok novo etike, petnaestogodišnje iskustvo i upečatljiv stil edukacije Slavice Squire i njenog celokupnog tima, koji uspešno prenose svoje umeće i znanje polaznicima i kreiraju sjajnu energiju tokom čitavog procesa edukacije i kasnije.

Ako ste inspirisani, motivisani i želite da budete podrška svojim prijateljima, saradnicima, porodici, a potom i klijentima – Coaching Akademija je pravi izbor za vas!

Sada imate priliku da po prvi put iz udobnosti svog doma pohađate Intenzivni Professional Coaching edukaciju, u potpunosti putem Zoom aplikacije i to od 12. do 21. juna.

Profesionalni coaching je jedno od najperspektivnijih zanimanja današnjice, a vodeće svetske kompanije, među kojima je i Google, coaching veštine su proglasili važnijim od stručnih kvalifikacija u zapošljavanju novih rukovodećih kadrova.

Zato je program edukacije Professional Coaching, pored toga što je namenjen osobama koje imaju ozbiljnu nameru da se profesionalno bave coaching-om, od izvanrednog značaja za sve vas koji želite da radite na svom ličnom razvoju, unapredite način na koji komunicirate s drugima i postanete uticajniji i bolji rukovodilac, menadžer, lider, ali i bolji roditelj, supružnik, prijatelj, partner… jednostavno bolji čovek.

Rezervišite svoje mesto odmah putem ovog linka.

Piše: Milan Vukašinović, NLP Trainer i coach

Teško je biti dobar roditelj. Napraviti decu je lako, a biti dobar roditelj je najteža stvar na svetu. Deca ne dolaze sa uputstvom za upotrebu. Svako dete je na svoj način drugačije, što dodatno otežava stvar svima koji se trude da budu dobri roditelji.

Imam dvoje divne dece od osam i 11 godina i malo je reći da ih obožavam. Koliko me to osećanje prema njima inspiriše da budem dobar roditelj, toliko mi otežava da jasno iscrtam granice, napravim prostor u kome postoje pravila za njihovo dobro. Bio sam od onih roditelja koji misle da je dobro decu ponekad malo lupiti po zadnjici. Sećam se svakog puta kada sam udario svoje dete, čak i posle pet godina od kada sam to poslednji put uradio. Shvatio sam da je to bila moja nemoć da se nosim sa njihovim „neprihvatljivim“ ponašanjem.

Pre tri godine sam se razveo i postalo je još „izazovnije“ jer razvod nije prošao lako. Loši odnosi između mene i bivše supruge dodatno su otežavali ulogu roditelja i opteretili moju decu. Nije problem ono što sam svesno radio i govorio već ono čega nisam bio svestan, a deca vide i jedno i drugo. Kada sam bio u lošem stanju, kao i bivša supruga, deca su najviše ispaštala zbog naših svađa. Tek posle edukacije 2015. na Coaching Akademiji za profesionalnog coach-a shvatio sam da naučeno mogu da primenim na roditeljstvo.

Sve počinje sa dobrim stanjem, kako sa klijentom tako i sa decom, prijateljima, kolegama, partnerima… Jedino je bilo važno da budem u dobrom stanju, a sve ostalo je onda lako jer kada nisam u dobrom stanju onda ništa ne postoji od onoga što znam i umem. Ključno je disanje. Ljudi obično ispadnu iz dobrog stanja kada prestanu da dišu zbog situacije koja se dešava. Tada mozak blokira i naše ponašanje je svedeno na nagone i životinjske instinkte. Nekako sam smislio iz svog iskustva da je to strategija udri, lezi, beži. To je sve što smo sposobni u lošem stanju. Da se posvađamo, blokiramo od šoka, pobegnemo. Mnogo „dobrih“ opcija, zar ne?

Kada sam u dobrom stanju, onda sam sposoban da razmišljam na kreativan način bez obzira na spoljašnje okolnosti. Naravno da to nije uvek slučaj, samo se trudim da bude što češće i to je jedino važno.

Moja deca su moja budućnost i kada mene ne bude. Ko zna kakav će biti svet za 20, 30, 40 i više godina? Svet se menja toliko brzo da jedino što mogu da ih naučim je da razmišljaju kreativno, budu dobri ljudi i da se pobrinu za sebe. Da stalno rade na sebi, da svaki dan postaju bolji nego što su bili juče i da se jedino porede sa sobom a ne sa drugima. Za sve ostalo će se sami snaći, kao i svi mi.

Umesto da se trudim da ih zaštitim od povreda, poraza i razočaranja (kojih će uvek biti), fokusiram se da ih naučim životne lekcije koje sam ja naučio kroz sve povrede, poraze, neuspehe, razočarenja, kao i kroz dobre stvari koje su mi se desile u životu. Jer na kraju krajeva, svako od nas je zbir svojih poraza i pobeda i to nas čini ljudima kakvi danas jesmo.

Ovo su neke od stvari koje učim svoju decu:

Odgovorni ste za sopstvene postupke

Bez obzira na to šta ste uradili ili ko vas je „naterao“ da to uradite, činjenica je da ste to učinili i da ste za to odgovorni. Nemojte kriviti nikog drugog za svoje loše postupke. Imate izbor. Pažljivo birajte.

Moja najvažnija lekcija je bila kada sam doneo lošu poslovnu odluku i založio stan mojih roditelja i napravio finansijsku katastrofu. Tek kada sam preuzeo odgovornost za taj promašaj našao sam način da saniram štetu koju sam napravio.

Verujte svom instinktu

Ako dobijete čudan, neprijatan osećaj u stomaku – nešto nije kako treba. Verujte tom osećaju. To vam intuicija govori da stanete, povučete se, ponovo razmislite šta radite i pokušate nešto drugo. Ako vam je teško da donesete odluku, oslušnite svoju intuiciju. Uvek će vas usmeriti na pravi put. Verujte joj!

Dan kada sam otišao od bivše supruge je bio dan kada sam dobio osećaj u stomaku da je kraj, da trošimo jedno drugome život i da moram da prekinem agoniju u kojoj smo svi bili.

Uvek budite ljubazni, bez obzira na to šta se događa

Svi biju neku bitku. Ne znamo kakve su priče drugih ljudi i uopšte nije naše da znamo. Ali treba da budemo ljubazni. Nikada ne znate kada će neki mali ljubazni gest potpuno promeniti neku osobu. Svetu je potrebno više ljubaznih ljudi. Budite ljubazni i zapamtite da treba da budete takvi iz ljubavi, a da ništa ne očekujete zauzvrat. To je prava ljubaznost.
Svaku priliku koristim da budem ljubazan jer po tome me ljudi najlakše zapamte, čak i kada su izazovne situacije.

Ne plašite se da kažete ne

Ljudi će očekivati da uradite nešto što vi zapravo ne želite. Jednostavno recite ne. Ne vole svi da čuju reč ne i možda ćete neke ljude iznervirati kada je izgovorite, ali će vas više poštovati u budućnosti i počeće da poštuju vaše vreme. To su samo neki od razloga zbog kojih treba da učite češće da kažete ne. Nikada nemojte osećati krivicu zato što ste morali da kažete ne. Najpre i iznad svega poštujte sebe. Meni je to došlo kroz životno iskustvo i lako mi je da kažem ne, verovatno sam potrošio skoro sva da :).

Treba da znate kada treba da odete

Nažalost, u životu srećemo nasilnike i ljude koji pokušavaju da nas omalovaže. Nemojte se spuštati na njihov nivo. Uvek budite bolja osoba i udaljite se od njih. Pokušaj svađe ili tuče sa ovim ljudima samo će prouzrokovati neželjenu brigu, stres i ljutnju. Nisu vredni toga. Dva minuta koliko vam je potrebno da se udaljite spasiće vas doživotnog žaljenja i kajanja. Godinu i po dana nisam imao kontakt sa rođenim bratom jer smo kreirali odnos pun nerazumevanja i optuživanja. Dozvolio sam da vreme prođe i da naš odnos redefinišemo i podignemo na mnogo bolji nivo.

Svet čine razni ljudi i u tome je lepota

Nikada ne procenjujte knjigu po koricama. Bogati, siromašni, srećni, tužni, beskućnici, elita itd. Treba da budete svesni jedne činjenice – svi smo mi ljudi. Vi niste savršeni. Imate mane. Imaju ih i svi drugi. Ponašajte se prema ljudima onako kako očekujete da se prema vama ponašaju i prihvatite ih onakvima kakvi su. Život me je naučio da najbolji odnosi i prijateljstva dolaze tek kada prestanem da etiketiram i osuđujem na prvu loptu.

Ono što posedujete vas ne određuje

Posedovanje stvari vas ne čini bogatim, ljubaznim ili boljim od ostalih. Često su oni koji imaju najviše najnesrećniji. Stvari ne znače ništa. Nažalost, posedovanje stvari često dovodi do velikih dugova, koji opet prouzrokuju stres i strepnju. Budite zahvalni za male, jednostavne stvari. One su najznačajnije. Tek kada sam doživeo finansijski brodolom bio sam slobodan da razumem da sam ista osoba i da mogu svoj život da usmerim u drugom pravcu koji nije samo vijanje za materijalnim stvarima. Shvatio sam da je važan balans između duhovnog i materijalnog blagostanja ključ za sreću. Sada kada zarađujem novac na poslu na kom postajem bolja osoba znam da sam uspeo.

Morate verovati prvo u sebe

Prvo u sebe a onda sve ostalo – bilo u anđele, univerzum, boga…
Zapamtite da je suprotnost verovanju strah, a život u strahu je iscrpljujuć. Vera će vam dati snagu, i kada verujete uvek ćete posezati za zvezdama i znati da možete biti sve što poželite. Verujte u sebe. Trebalo mi je mnogo vremena da počnem da verujem u sebe, da verujem da sam dovoljan i da verujem da mogu da postanem ono što želim. Vredelo je!

Nikada ne odustajte

Ako postoji nešto što zaista želite da uradite ili probate, treba to da uradite ili probate. Ako ne uspete iz prvog puta, ponovite! Nastavite da ponavljate sve dok ne uspete. Ne dozvolite da vas neuspeh zaustavi. Vaši snovi su važni. Ako ih se ne plašite, nisu dovoljno veliki. Život je previše kratak da bismo žalili zbog neostvarenih želja. Nikada se ne predajte! Ja imam spisak od 50 stvari koje želim da uradim, vidim, naučim, ostvarim u narednih 10 godina i neću odustati dok sve ne realizujem.

Ja nisam stručnjak za roditeljstvo već samo neko ko obožava svoju decu i trudi se da bude dobar roditelj. Znam da sam grešio i da ću grešiti u budućnosti, to je neizbežno. Jedino želim da svojoj deci dam ljubav, pažnju i poštovanje kako bi izrasli u dobre ljude, a za ostalo će se sami pobrinuti. Ono što im ja dajem je moje iskustvo i moja istina a oni će naći svoju kroz sopstveno iskustvo.

Stara izreka kaže da iver ne pada daleko od klade. Naša deca su naša slika. Da li biste bili ponosni na svoje dete ako bi bilo isto kao vi kada poraste?

Šta vi mislite, čemu moramo da naučimo našu decu?

Na Coaching Akademiji mogu se dobiti mnoga znanja i alati koji mogu poboljšati vašu komunikaciju s detetom. Više o ovoj izvanredno korisnoj edukaciji možete pročitati OVDE.

Možda vam je zasuzilo oko kada ste prvi put začuli „aplauz u 20h“, koji su građani Srbije uputili lekarima koji brinu o pacijentima zaraženim korona virusom. Možda ste negde u ulazu svoje zgrade ugledali rukom ispisanu poruku nekog od komšija ko nudi starijim stanarima da umesto njih ode u kupovinu, prošeta im psa ili im na neki drugi način olakša period izolacije. Možda ste i vi sami aplaudirali na prozoru dok vam dlanovi nisu zabrideli ili ste baš vi ta osoba koja je u ulazu zgrade okačila poruku dobre volje.

Bez obzira na to kakvim smo vestima svakodnevno bombardovani sa malih ekrana (čak i izvan vanrednog stanja), mnogo je više malih događaja koji, eto, ne zavređuju pažnju medija, ali zato govore da je dobrote u svetu mnogo – MNOGO više, nego što nam možda na prvi pogled deluje, ali i još jednu možda još važniju stvar: da se dobrota širi poput zaraze.

To je nauci već dobro poznato, jer su psiholozi Stanford univerziteta otkrili da ljudi postaju darežljiviji, čim vide darežljivost kod drugih.

U početku, mislili su da je reč o pukoj imitaciji, ali su u studiji koja je usledila, potvrdili da ljude inspiriše tuđe dobročinstvo na potpuno autentičan način i pokreće ih na sasvim drugačije ispoljavanje saosećanja.

Njihovi ispitanici čak nisu morali ni da vide druge kako čine nešto dobro za zajednicu: dovoljno je bilo da pročitaju neku dirljivu priču, pa da ih ona dirne i navede da učine nešto dobro.

S jedne strane, to je ohrabrujuće objašnjenje zašto baš sada ljudi ispoljavaju empatiju, humanost i solidarnost više nego ikad pre. Međutim, s druge strane nas podseća da u uobičajenim okolnostima, kada je većina ljudi zaokupirana ličnim problemima i nema svakodnevnu priliku da se „zarazi“ dobrotom, možda baš mi možemo da budemo inicijator takve epidemije i pokrenemo neki lanac pozitivnih događaja.

Jedan od najlakših načina da to uradimo je da budemo dobri prema našim bližnjima.

Mi na Coaching Akademiji u sklopu Slavice Squire Instituta svim srcem verujemo u širenje dobrote i to s radošću i entuzijazmom radimo od našeg osnivanja 2008.

Mi edukujemo ljude koji žele da tu dobrotu žive i šire u svom okruženju i čine ovaj svet boljim mestom.

Mnogi misle da su naše edukacije namenjene samo onima koji žele da se profesionalno bave coaching-om, ali su one zapravo namenjene svakom ko želi da bude bolji roditelj, supružnik, partner, prijatelj, kolega, šef… ukratko, bolji čovek.

Podučavamo dobre ljude onome što, na žalost, ne učimo u školama, a što je ključno za uspeh i sreću u izazovima savremenog sveta, a to su veštine besprekorne, ciljane i uticajne komunikacije.

U toj komunikaciji 1+1 nisu 2, već mnogo više od toga, jer nas kontakt s drugima, kada poznajemo prave vešine, obogaćuje, širi vidike, inspiriše i pokreće da kreiramo čuda.

Naša fantastična live edukacija Professional Coaching je trebalo da se održi u aprilu, ali smo je pomerili za period od 13. do 21. juna u nadi da će do tad vanredno stanje proći i da ćemo ponovo moći da vas dočekamo u našoj vedroj učionici na Novom Beogradu.

Ali to ne znači da čekamo skrštenih ruku!

Mi smo sa vama u neprestanom kontaktu putem naših društvenih mreža, Facebook-a i Instagrama, ali i preko naše fantastične Online coaching edukacije, koja se u potpunosti odvija preko interneta i za koju smo otvorili jedan vanredni upis koji traje do 31. marta.

Zato vas pozivamo da zajedno sa nama širite epidemiju dobrote, da nam se pridružite baš sada, kada ste možda u vašim domovima i imate vremena da se pozabavite svojim ličnim usavršavanjem, razvojem i uspehom i za sebe obezbedite veštine koje će vam biti od neprocenjivog značaja, ne samo u ovom periodu izolacije, nego još mnogo više u budućnosti koja je pred nama.

O Online coaching edukaciji možete pročitati ovde, a prijave su otvorene do 31. marta.

Mi od srca želimo dobro zdravlje, mir u duši, veselo srce i optimizam vama i vašim najbližima i unapred se radujemo novom susretu s vama!

Uvek tu za vas,

Tim Slavica Squire Instituta

Da li ste znali da jedan od najpoznatijih coach-eva u istoriji za života uopšte nije bio poznat? Za njega je znalo vrlo malo ljudi, ali su svi oni bili izuzetno uticajni u kolevci IT industrije, Silicijumskoj dolini.

Reč je o Bill-u Campbell-u, čoveku koji je svojim izvanrednim coaching veštinama, ali i znanjem i velikim srcem, transformisao neke od najmoćnijih kompanija i doneo im svetsku poznatost, među kojima i Google, Apple, Facebook, e-Bay…

Zbog njegovog nemerljivog značaja za svet biznisa, trojica nekadašnjih rukovodilaca kompanije Google Eric Schmidt, Jonathan Rosenberg i Alan Eagle objavili su knjigu o Bill-ovom životu i delu pod nazivom „Trillion dolara Coach“, koja je nedavno prevedena na srpski u izdanju izdavačke kuće Mindstyle.

Knjiga prati njegov razvoj od njegovih studija ekonomije na Univerzitetu Kolumbija pedesetih i šezdesetih godina, preko karijere trenera popularnog kluba američkog fudbala „Columbia“ i onda čelnika velikih kompanija tog vremena, pa sve do uloge coach-a najvećim biznismenima i liderima današnjice i na posletku, njegove smrti.

Prvi posao nakon trenerske kerijere dobio je u marketinškoj agenciji Walter. J. Thompson, a veliki trag ostavio je u kompaniji Codac, gde je impresionirao klijente svojim znanjem i uvidima o njihovim biznisima, zbog čega su ga kasnije direktno angažovali.

1976. godine je prešao u tada mladu kompaniju Apple i za devet meseci je napredovao do potpredsednika za prodaju i marketing. Radio je rame uz rame sa Stive-om Jobs-om i u vreme kada je Apple bio na ivici bankrota, posle čega je to postala kompanija vredna nekoliko stotina milijardi dolara.

Bio je podrška Larry-u Page-u, Sergey-u Brin-u i Erick-u Schmidt-u u izgradnji kompanije Google. Bio je coach, čelnicima kompanija e-Bay, Twitter, Flipboard, Nextdoor, Facebook …i to je samo delić velike liste ljudi sa kojima je Bill radio kao coach.

A razlog zbog kog su svi ti veliki ljudi angažovali baš njega možda se krije u činjenici da je Bill jedan od retkih ljudi koji je u to vreme u srž svog pristupa biznisu utkao emocije.

Za razliku od široko rasprostranjenog mišljenja, biznis nije i ne može biti lišen emocija, jer su ljudi, ma koliko visoko bili na društvenoj lestvici, uvek ljudi. Bill se nije libio da koristi reč „ljubav“ u poslovnom kontekstu i nije se ustručavao da tu ljubav i pokaže.

Grlio je ljude. Onako iskreno, prijateljski, ne tek reda radi. Kad ne bi bio u mogućnosti da nekog zagrli u određenom trenutku, umeo je da šalje poljupce preko konferencijskog stola ili da aplaudira iz pozadine.

Bill je istinski želeo da se svako oseća dobro, podržano i prihvaćeno, prema svima se odnosio sa poštovanjem, a upravo to se nalazi u samoj srži coaching-a kao profesije. Evo još nekih primera Bill-ovog pristupa koje oslikavaju šta je zaista važno u coaching-u, ali i biznisu:

On je smatrao da iskrena briga i saosećanje prema pojedincu imaju veliki uticaj i na timove. Kada otvoreno pokažete pažnju i brigu jednom čoveku, šaljete poruku svima da su sigurni i podržani. Ono što je Bill učio svoje klijente je da unesu emocije u posao, da svojim zaposlenim postavljaju pitanja o porodici, da nauče imena ljudi koji rade za njih, i iznad svega, da brinu, grade zajedništvo i pomažu svojim ljudima.

Bill nije odvajao ljudsko i poslovno ja – jednostavno se ponašao prema svima kao prema osobama: sve komponente ličnosti posmatrao je kao jednu celinu.

Išao bi okolo pozdravljajući ljude poimence, grleći ih. Nakon tih zagrljaja i pozdrava, razgovarao bi o porodicama, putovanjima, prijateljima.

Bio je velikodušan, voleo je da pomaže ljudima, da poklanja. U većini slučajeva, ovi mali pokloni su bili ono što Adam Grant naziva „uslugama od pet minuta“. Oni su laki za osobu koja čini uslugu, zahtevaju minimalnu ličnu investiciju, ali onome ko ih prima znače mnogo. Biti neko ko daje, ne znači ostaviti sav posao svaki put kad nekom nešto smeta ili treba. To znači postarati se da benefiti koje neko ima od vaše pomoći višestruko nadmašuju cenu koju vi plaćate.

Pomaganje ljudima i velikodušnost su direktno povezani sa konceptom ljubavi i zajedništva. Ako vas prijatelj zamoli za uslugu, vi mu je učinite, zar ne? Ali kad je reč o kolegama na poslu, mnogi se ustručavaju da postupaju na isti način. Međutim, Bill je verovao da je dobro pomagati drugima.

Upravo zbog toga, njegov pristup ljudima utkan je u samu srž savremenog profesionalnog coaching-a o kom se danas tako mnogo govori, a malo zna. U želji da vas upoznamo sa likom i delom Bill-a Campbell-a i omogućimo vam da se na primeru jednog od najznamenitijih coach-eva svih vremena upoznate sa tim na poklon vam dajemo prvo poglavlje knjige “Trilion dolara Coach” koje možete preuzeti putem OVOG LINKA.

I za kraj, izdvajamo za vas nekoliko najinspirativnijih Bill-ovih pouka:

• Slušajte pažljivo, budite potpuno iskreni i postanite propovednik hrabrosti, verujući u ljude više nego što oni veruju u sebe.
• Coach-uj samo one koji se daju coach-ovati. Osobine koje ljude čine takvim uključuju iskrenost i prizemnost, spremnost na vredan rad i stalnu otvorenost ka učenju.
• Slušajte ljude s nepodeljenom pažnjom. Ne smišljajte unapred šta ćete sledeće da kažete i postavljajte pitanja, da biste došli do stvarnog problema.
• Budite nepokolebljivo iskreni i jasni; negativan feedback pružite s nežnošću, što pre možete i u četiri oka.
• Ne govorite ljudima šta da rade; ispričajte im primere i ponudite pomoć da donesu najbolju odluku za sebe.
• Prepoznajte koji je najveći problem, izdvoj ga i prvo se pozabavi njim.
• Slušaj, posmatraj i popunjavaj praznine u komunikaciji i razumevanju među ljudima. Prepoznaj te pukotine pre nego što se prodube i postanu trajne i popravljaj ih popunjavanjem informacijama i ispravljanjem nesporazuma.
• Vođenje timova postaje mnogo prijatnije, a timovi mnogo efikasniji, kada poznajete ljude i brinete za njih.
• U redu je voleti. Ljudi u vašem timu su ljudi, a tim postaje snažniji kada srušite zidove između profesionalca i ličnosti i celu osobu prigrlite s ljubavlju.

Piše: Katarina Džoković, NLP trainer i coach

Možete li za trenutak da zamislite ovaj svet i svoj život kada biste bili potpuno lišeni bilo kakve mogućnosti da mišljenje drugih ljudi shvatate lično i da ono utiče na vas? Zamislite da imate čarobni napitak koji bi učinio da razmišljanja drugih ljudi smatrate interesantnim, da vam je zanimljivo da čujete i druga gledišta, ali da ona ne mogu uticati na vas, osim ako vi sami ne odaberete da tako bude.

Taj čarobni napitak bi takođe učinio da svoju energiju i svoje vreme ne trošite na to da zadovoljite druge ljude i da se pretvarate da ste ono što niste, već da budete neko ko će verovati u sebe toliko da bude baš ono što jeste. Učinio bi da skinete svoje maske i prihvatite sve svoje nesavršenosti, a svoje vreme i energiju usmerite ka tome da rastete i razvijate se, bez obzira na to šta drugi ljudi misle o tome.

Da li biste popili taj napitak?

Kada nismo sigurni u sebe, kada sebe ne volimo dovoljno, kada se osećamo ugroženima, onda nam se mišljenje drugih ljudi i njihovo ponašanje čini relevantnim i doživljavamo ga lično. To od našeg života čini svakodnevni iscrpljujući emotivni rolerkoster. Pravi razlog za ovo je taj da ne verujemo u sebe i potvrdu sopstvene vrednosti tražimo od drugih. Kada je ne dobijemo, ceo svet naš svet se raspadne u sitne delove.

Kao neko ko stalno radi sa ljudima kao trener i kao coach znam koliko je divno i u isto vreme teško biti izložen, biti otvoren i biti ono što jesi. I znam koliko je teško kada dozvolite da mišljenje neke osobe razbije nešto što je za vas važno i čemu ste se posvetili na svaki mogući način. Moguće je da ste nekada bili u sličnoj situaciji i da vam je samopouzdanje i vera u sebe bila kao balon od sapunice – šarena, transparentna, lagana i nestajala samo jednim dodirom prsta. Zastrašujuće je dozvoliti sebi da budete autentični i svoji, ali ako želite da napravite razliku i istrajete, morate to i biti. Bez obzira na to šta drugi misle.

Dobra vest je da tuđe mišljenje nema nikakve veze sa vama. Podsetite sebe koliko ste fenomenalni i ostanite snažni i sigurni u sebe bez obzira na to šta se događa. Kada primetite da stvari shvatate lično, možete da uradite nešto (ili sve) od ovoga:

1. Ponašanje neke osobe nema nikakve veze s vama i prestanite da ga shvatate lično. Njeno ponašanje, mišljenje o vama, osuda ili kritika ima veze sa njom samom i onim kroz šta ona prolazi. Ono je projekcija realnosti te osobe i retko se odnosi na vas. Gotovo uvek se radi o toj osobi, njenim problemima, nezadovoljenim potrebama ili želji da preuzme kontrolu nad vama ili situacijom.

“Čak kad vam se situacija čini izuzetno ličnom, čak i onda kad vas drugi direktno vređaju, to nema nikakve veza sa vama. Ono što kažu, ono što rade i mišljenja koja daju su u skladu sa sporazumima koje imaju u glavi.”
Don Miguel Ruiz

Jer istina je da nemamo pojma šta se sa njima događa, sa kakvim problemima se suočavaju i koje bitke vode.

2. Vi ne možete promeniti ponašanje neke osobe, ali možete svoje reakcije. Najgore što možete da uradite je da odgovorite na isti način. Odbijte da budete deo problema već prihvatite kritiku na konstruktivan način. Razmislite da li u tome što je osoba rekla ima bilo kakve istine i šta iz toga možete da naučite. Koje još značenje može da ima to što je osoba rekla ili njeno ponašanje? Koja je možda vaša lekcija?

3. Vas ne definišu vaše greške ili bilo čije kritike. Naravno da postoje situacije u kojima je mišljenje drugih ljudi i feedback za nas značajan da bismo se razvijali i rasli, privatno ili profesionalno, ali kada tuđa mišljenja remete naš život, kada su nam bolna i ne naročito korisna onda je vreme da prestanemo da se na to obaziremo. Vi ste vredni uprkos tome.
Ne dozvolite da vas preplavi ljutnja ili ogorčenost, već osnaženi novom lekcijom nastavite dalje.

4. Koliko puta vam se dogodilo da u svojoj glavi napravite čitavu dramu, ponekad čak i bez razloga? Zastanite za trenutak i pogledajte stvari iz druge perspektive. Šta bi nepristrasan posamatrač mogao da kaže, kako bi on video ono što se dogodilo? Da li bi imao nekakav savet za vas?

5. Shvatite da ne mogu svi da vas vole i da je to sasvim u redu. Vaša sopstvena vrednost zavisi samo od vas. Vaša vrednost ne zavisi od toga šta će bilo ko da uradi ili kaže o vama.

Što pre primetite da ste se upecali na mišljenje drugih ljudi, pre ćete moći to da pustite i da nastavite dalje u skladu sa sobom i svojom vrednošću. Ljudi mogu i odužeće vam moć ako im dozvolite da njihovo mišljenje utiče na vas i počnete da unižavate i kritikujete sebe. Nemojte im dozvoliti.

„Pazite na to šta drugi ljudi misle i vi ćete uvek biti njihov zatvorenik.“
Lao Tzu

Čiji ste vi zatvorenik i do kada mislite da to budete? Jeste li spremni da se oslobodite? Ako je odgovor „da“, onda je vreme da prestanete da brinete šta drugi ljudi misle o vama. Jedino je važno šta mislite vi i ljudi koje cenite i do kojih vam je stalo. Kada upravljate svojim mislima i osećanjima i kada volite i cenite sebe, vi dajete drugima dozvolu da vas ne vole, da imaju sopstveno mišljenje i da je to vama redu. Jer to sa vama ionako nema nikakve veze!

“Kada vas zaista nije briga šta drugi misle o vama, dostigli ste opasno visok nivo slobode.“
Nepoznati autor

Katarina Džoković je sertifikovana kao NLP Trainer od IANLP i kao Profesionalni Coach od ECA. Inspiriše, predaje i stvara na NLP Institutu i Coaching Akademiji Slavice Squire. Više o njoj i ostatku tima pročitajte ovde.

Ako biste želeli da se upoznate sa coaching-om kao profesijom, naučite najkorisnije alate i tehnike koje odmah možete da primenite u svakodnevnom životu i proverite da li je coaching možda i vaš poziv, pravo je vreme da se prijavite za Coaching Starter. To možete učiniti putem ovog linka.

Kad su naši stari želeli da ukažu na promenljivost životnih okolnosti, govorili bi: „Čovek snuje – Bog određuje“, odnosno, nekada su planovi sasvim suvišni, jer život ima neke druge planove za nas. Nekada su ta iznenađenja koja nam servira lepa, (to će potvrditi svako ko je ikada na ulici pronašao 1.000 dinara), ali nekada znači da ćete zbog gužve u saobraćaju, propustiti poletanje aviona koji je trebalo da vas odveze do destinacije iz vaših snova. Ponekad životni preokreti zaista prete da unište sve, kao što je teška bolest ili nesreća, ali uvek i zapamtite – uvek, vredi živeti i boriti se dalje.

Ono što je u teškim okolnostima najpotrebnije čoveku je sposobnost da kreativno rešava probleme, ali kao za inat, naš mozak baš tada ne želi da radi kako treba. Naime, istraživanja pokazuju da bes, strah i slične negativne emocije mogu da dovedu do smanjenja moždane aktivnosti, dok pozitivne emocije olakšavaju mozgu da osmisli nova rešenja za najveće probleme s kojima se suočavate.

Predlažemo vam nekoliko načina da svoj mozak usmerite na uspešno odgovaranje na izazove:

„Prvo skoči, pa reci ‘hop’“

Mnogi ljudi u stresnim situacijama reaguju gotovo refleksno. Razlog je jednostavan – njihov mozak u prisustvu nečega što detektuje kao neposrednu opasnost prelazi na primitivni režim rada, koji se oslanja na one centre u nervnom sistemu koji služe da vaše mišiće i celo telo pripreme za borbu. Adrenalin dovodi do pojave jednog vrlo neprijatnog, a vrlo snažnog osećanja – besa. Bes tera ljude da reaguju instinktivno i nepromišljeno, što može da ih uvali u mnoge nevolje. Zato je jedan od najkorisnijih alata za izlaženje na kraj sa iznenadnim i problematičnim situacijama taj da u sebi pritisnete „dugme za pauzu“.

To nije tako teško, ako izvežbate svoja čula da brzo prepoznaju emocije koje se u vama nagomilavaju. Uglavnom ih odaje vaše telo – podižu se temperatura i dijafragma, ubrzava rad srca i pluća, a mišići počinju da se napinju. Ako primetite išta od ovih simptoma, odmah se zaustavite i pre nego što kažete ili uradite bilo šta, duboko udahnite i izdahnite nekoliko puta i dajte sebi šansu da se potpuno svesni vratite u sadašnji trenutak.

Uzmimo za primer da vas je neki vozač „isekao“ na skretanju. Umesto da reagujete u trenutku i uđete u svađu, verovatno ćete uvideti da je čovek jednostavno pogrešio u vožnji i da nije na vama da ga učite oprezu. Kod većine ljudi, dovoljno je da broje do deset, da se obuzdaju, kako bi izbegli eksplozivnu reakciju.

Stvari nisu uvek toliko loše kao što se čini

Ko je ikada iskusio iznenadan raskid, zna da ljubav može jako da boli. U prvim danima nakon prekida, kada se sa setom i tugom sećate bivšeg partnera ili partnerke, teško je i pomisliti da ćete ikada više voleti nekog drugog. Ali iznenađenja nisu uvek negativna. Čim se odvažite da izađete iz kuće i prekinete sa samosažaljenjem, povećavate šanse da sretnete nekoga ko će vam možda ponovo povratiti veru u ljubav. Takođe, neke ružne okolnosti mogu za posledicu da imaju vrlo lepe događajre. Primera radi, ako propustite avion, u sledećem možete sresti ljubav svog života; ako dobijete otkaz, otvarate sebe za priliku da dobijete poslovnu ponudu kakvu ste oduvek želeli i slično.

Računajte na to da će se sve završiti kako treba

Mnogi ljudi se nadaju najboljem, ali računaju na najgore. Problem sa tog pristupa je u tome što tada jednim delom sebe predodređuju na neuspeh. Fenomen poznat kao „samoispunjujuće proročanstvo“, podrazumeva da ljudi uglavnom postupaju u skladu sa svojim očekivanjima, ali ta očekivanja u velikoj meri utiču na rezultate. Dakle, ukoliko želite povoljan ishod nekog događaja ili procesa, prvenstveno treba da računate na pozitivne rezultate.

Takođe, iznenadni nepovoljni događaji možda su nešto što niste mogli da isplanirate, ali to ne znači da uz dobru strategiju iz njih ne možete da izvučete nešto pozitivno.

Verujte u svoju snagu

Mnogi ljudi su prošli kroz više od jedne teške situacije u životu. Za taj poduhvat najvažniji alat koji možete imati je vaše samopouzdanje. Ukoliko u stresu ne možete da se fokusirate na sve vaše resurse i sve ono dobro u vama samima, potražite podršku bliskih osoba. Čim preusmerite pažnju sa problema na svest o tome da ste sposobni da ga rešite, počećete da se osećate mnogo bolje.

Nekada je za to vera od ključnog značaja. O tome slikovito govori i jedna lepa priča:

Jedan seljak se sa svojom porodicom suočavao sa periodom teške suše. Očajni, okupili su se oko stola i pomolili se bogu da kiša uskoro padne, kako bi njihovi usevi rodili.

Nakon što se molitva završila, seljak je ustao i pošao napolje, a ćerka ga je upitala: „Tata, gde ideš?“

„Idem da da proverim kakva je šteta naneta usevima. Što pitaš?“
„Ponesi kišobran“, rekla je devojčica.
„Ne budi smešna“, odgovorio je otac. „Kiša nije padala mesecima“.
„Znam, ali upravo smo se molili za kišu. Zar ne veruješ da će Bog odgovoriti na naše molitve?“

Seljak je pogledao u nebo bez oblačka i ćerkino nevino lišce. Osetio je glas u srcu: “Divno je moliti se. Još je bolje verovati da će se tvoje molitve ostvariti. Ali ono što od tebe očekujem, je da postupaš u skladu s onim što očekuješ od čuda koje si tražio“.

Seljak poljubi ćerkicu u čelo i pre nego što izađe iz kuće, uze kišobran.

Vaša vera u pozitivan rezultat je ono što može da vas nosi čak i kroz najteže periode u životu.

Ako vam je vera u sebe i svet poljuljana i ako vam je potrebna podrška da je povratite, Coaching Akademija je pravo mesto za vas. Naša Coaching Professional edukacija prvenstveno je namenjena onima koji žele da se profesionalno bave jednom od najplemenitijih profesija današnjice, ali i svima koji žele da usavrše svoje veštine komunikacije, unaprede poslovne kontakte i poprave odnos sa bližnjima. Više o tome pročitajte OVDE.

A ako biste želeli da saznate više o coaching-u i proverite da li je to profesija za vas, a usput naučite odmah primenljive, korisne tehnike i alate iz te oblasti, u bilo kom trenutku, kad god i gde god vama odgovara, sada je pravo vreme da se prijavite za Online coaching program sa Slavicom Squire i to putem ovog linka.

Požurite, jer je krajnji rok za prijave ponedeljak, 3. februar, posle čega više nećete moći da se prijavite za ovaj program, sve do sledećeg upisnog roka.

Kako ste se osećali onog dana kada ste prvi put ugledali svoje dete? Verovatno taj trenutak jasno možete zamisliti, kao da se upravo dešava. Možete jasno da čujete glas svoje bebe dok je gledate u naručju i osećate ljubav kakvu do sada niste mogli da zamislite. U tom trenutku, sigurno niste pomislili da ćete prestati da je volite ako ne bude dobila peticu iz matematike u četvrtom razredu. Verovatno niste razmišljali da je za tako veliku ljubav potrebno da dete pojede skuvani grašak za ručak. Nije vam na pamet pala misao da biste ga manje voleli, ako ne sredi svoju sobu svaki put kada se to od njega očekuje. Reći ćete da je to sasvim normalno i da niko živ u takvom trenutku ne razmišlja o takvim trivijalnostima, ali da li ste sigurni da to misli i vaše dete?

Roditeljska ljubav je teško opisiva onom ko je ne poznaje. U trenutku kada postanemo roditelji spoznamo šta znači bezuslovna ljubav. Tada otkrijemo i šta znači strah da tom našem, malom biću nešto loše može da se dogodi. Tada saznamo šta znači žrtvovati se i biti spreman na sve. Često zaslepljeni takvim osećanjima, radimo stvari na pogrešan način. Ponekad smo u želji da zaštitimo svoju decu previše grubi ili previše strogi u nameri da ih nečemu naučimo i osnažimo. Ponekad im dosađujemo iz neodoljive potrebe da ih grlimo i iskazujemo im ljubav. I ponekad, nesvesno, postavljamo im granice i uslove koji imaju potpuno drugačiji rezultat od očekivanog.

Svaki put kada detetu kažete:

„Ako središ sobu, bićeš dobar dečko.“
„Uči danas barem sat vremena, mami za ljubav.“
„Tako te volim kad jedeš povrće.“

ono zapravo čuje:

„Ako središ sobu bićeš dobar dečko, U SUPROTNOM SI LOŠ.“
„Uči danas barem sat vremena, mami za ljubav, KOJU NISI JOŠ ZASLUŽIO.“
„Tako te volim kad jedeš povrće, BEZ TOGA TE NEĆU VOLETI.“

Verovatno tako nešto nikada niste rekli svom detetu, ali ste mu poslali upravo takvu poruku. Svaki put kada dete čuje ovakve izjave, one ostaju u njegovom nesvesnom kao pravila ponašanja. To kasnije dovodi do osećaja krivice, svaki put kada misli da nije nešto uradio dovoljno dobro da bi zaslužio ljubav. Sumnja u sebe jer ne oseća da je samo po sebi dovoljno dobro da bi ga neko voleo. U svojim vezama stalno traži potvrdu ljubavi i priznanje koje od roditelja nije dobio. Kasnije i sam postaje roditelj koji uslovljava svoje dete jer smatra da „tako treba“ ili da je to jedini način.

Zapitajte se da li ste nekada čuli takve poruke od svojih roditelja. Da li ste nekada osetili da nečiju ljubav morate zaraditi? Da li vam je poznat osećaj nedovoljnosti i nesigurnosti? Kada jednom ovo osvestite znaćete zašto ovo sada radite sa svojom decom. A kada shvatite da je jedina prava ljubav bezuslovna i dovoljna sama po sebi i zbog nje, vaše dete će to znati i ako mu ne kažete ništa. Deca se menjaju u skladu sa nama. Iako možda ovakav obrazac u vašoj porodici odavno postoji, čak i generacijama, na vama je odgovornost da ga promenite, zbog svih generacija koje dolaze.

Avi Asor i Gaj Rot, profesori Ben Gurion Univerziteta specijalizovani za dečju psihologiju, su se 2004. udružili sa vodećim stručnjakom za motivaciju, Edvardom Decijem, kako bi sproveli istraživanje u kom su želeli da provere kakvu ulogu igra uslovljena ljubav igra ulogu u životu deteta i mnogo kasnije u njihovim životima. Ispostavilo se da oni koji su često bili uslovljavani zaista jesu radili sve stvari koje su njihovi roditelji želeli od njih i mnogo toga je zaista i bilo dobro. Mnogi su bili odgovorni i bili uspešni na studijama. Međutim, svi ispitanici izjavili su da su se oduvek osećali primoranim da tako funkcionišu i da nisu osećali radost zbog tih uspeha. Većina je izjavila i da nije u dobrim odnosima s roditeljima.

Dr Asor je nastavio istraživanje i intervjuisao majke već odrasle dece. One majke koje su se i same kao deca osećale voljenim samo onda kada dostignu očekivanja svojih roditelja, u odraslom dobu osećale su se manje vredno. Ipak, primenjivale su isti obrazac i na svojoj deci.

I u ponovljenom istraživanju pokazalo se da takozvano pozitivno uslovljavanje, kada roditelji hvale decu zbog nečega što su uradila, zaista dovodi do boljih rezultata u školi, ali po cenu snažnog osećanja prisile, krivice, niže vrednosti, a kasnije i ogorčenosti prema roditeljima.

Ugledna psihoterapeutkinja Suzan Forvard u svojoj knjizi „Toksični roditelj“ daje nekoliko korisnih saveta. Ona smatra da je na prvom mestu važno da se iskreno zagledamo sebe u sebe. Gotovo niko nije izuzet kada je reč o emocionalnom uslovljavanju i zato je važno da osvestimo kako smo ih stekli.

Dr Forvard predlaže da se zapitamo kako reagujemo u onim situacijama kada se neko sa nama ne slaže ili ne želi istu stvar kao i mi. Da li ih shvatate lično i osećate se povređeno? Da li ih kažnjavate nekim naizgled bezazlenim postupcima? Primećujete li da izgovarate stvari poput: „Da me voliš, ne bi to uradio?“ Svi ponekad osetimo ovakvu vrstu povređenosti i reagujemo na takav način, ali treba da se zapitamo koliko često.

Osvešćivanje ovog obrasca je fenomenalan prvi korak. Hrabrost da to uočimo i iskreno razmislimo o tome nas već približava odnosu kakav želimo da imamo sa svojom decom. Ono što je važno da uradite kasnije je da razgovarate sa vašim detetom o tome. Iskreno izvinjenje neće izbrisati bilo kakav postupak, ali može stvoriti snažnu vezu poverenja, ljubavi i iskrenosti između vas. Počećete da gradite sigurnu atmosferu u kojoj će vaše dete znati da ga volite čak i kad to nekad pokazujete na njemu nerazumljiv način. Deca ne traže super-roditelje koji su savršeni i nepogrešivi, nego iskrenu ljubav.

Pitajte svoje dete kako ono doživljava vašu ljubav, u čemu je vidi, kako je oseća. Iako ova pitanja možda vama zvuče neobično, vaše dete zna odgovor na njih. I kada vidi da vi preuzimate odgovovornost, da vas zanima kakav odnos imate s njim i da želite da radite na njemu, kako biste svakog dana bili bolji roditelj, onda od njega pravite upravo takvog čoveka. Deca mnogo više uče na osnovu onoga što vide i osete od vas, nego na osnovu onoga što čuju.

Budite onakav roditelj kakav biste želeli da vaše dete bude kada odraste. Ako još niste sigurni kako bi to moglo da izgleda, obratite se nama! Zahvaljujući dinamičnom napretku NLP metodologije i njenoj širokoj primeni u profesionalnom coaching-u, možemo efikasno i brzo da vam pomognemo da se sami oslobodite tereta iz prošlosti, pronađete mir i postanete čvrst oslonac za buduća pokoljenja.

Upoznajte se sa NLP tehnikama kroz vrhunski coaching uz nekog od naših sertifikovanih i visoko obučenih coach-eva. Zakažite sesiju OVDE ili putem telefona: 064 6451 395.

Takođe, priliku da se iskustveno upoznate sa najplemenitijom profesijom današnjice i otkrijete sve njene benefite imate i putem Online Coaching program koji je za vas kreirala Slavica Squire i na jednom mestu vam prenela ključne informacije, alate i tehnike koje je poslednjih 20. godina usvajala širom sveta i primenila u praksi, a koje vi odmah možete da iskoristite za lični i poslovni uspeh. Saznajte više o ovoj o programu putem ovog linka.

Piše: Katarina Džoković, NLP trainer i coach

Prednovogodišnja čarolija nas svake godine ubaci u vremensku mašinu svođenja računa i razmišljanja o tome kakva je godina/ne iza nas. I svake godine se nadamo da ćemo reći: ”Ovo je bila najfantastičnija godina mog života”. Hmmmm, nadamo se… Onda vreme proleti i ponovo dođe Nova godina i mi opet upadnemo u preispitivanja, nova nadanja, očekivanja, nova obećanja i želje. I evo nas sada na početku nove godine.

Kad se osvrnete na 2019. godinu hoćete li reći:

„Kakva je ovo čudesna godina bila, koliko se divnih stvari dogodilo! Jedva čekam da vidim šta će 2020. da mi donese. Biće to još jedna predivna godina napretka“.

Ili će biti više kao:

„Drago mi je što je 2019. napokon gotova. Juhu, konačno se završila… Nadam se da će se naredna biti mnogo bolja za mene”.

Ako se samo nadate da će se čudo dogoditi i da će 2020. doneti promene koje dugo priželjkujete, pravo je vreme da vi napravite promenu i preuzmete odgovornost za sopstveni život. Sama činjenica da ćete se svakog narednog dana probuditi sa 232 milijarde novih ćelija, daje vam još jednu novu šansu da nešto preduzmete.

U prethodnoj godini ja sam hrabro i odlučno zakoračila u drugu polovinu veka ili kako mi neko reče, napunila sam drugih 25. Ha, učinilo mi se da je pravo vreme da se intenzivno pozabavim time da li sam dovoljno dobra, da li sam dovoljno postigla, šta sam sve uradila a šta nisam, da li sam dovoljno… šta god.

I u tom nadglasavanju sa samom sobom koje je pretilo da postane glasna svađa i razmena ne tako lepih reči, odlučila sam da je DOSTA i da je ustvari sad pravo vreme da prestanem sa tim. Zauvek. Da utišam sve svoje i tuđe glasove i kažem sebi da sam dovoljno… sve, da podsetim sebe da sednem i napišem (ispostavilo se) podugačku listu onoga što jesam, što sam postigla, šta sam sve iskusila i doživela (i lepog i ne tako lepog) i na čemu sam neizmerno zahvalna. Da dokažem sebi da sam dovoljno.

Svi imamo svoje uspone i padove u životu. Koliko smo spremni da svoj fokus usmerimo na uspone, a koliko da dozvolimo da nas padovi parališu i drže u začaranom krugu sopstvenog unutrašnjeg glasa (i raznoraznih spoljašnjih glasova) koji nam govori da nismo dovoljno pametni, sposobni, lepi, mladi, strari…, da nismo dovoljno uradili, postigli… da nismo dovoljno?

Jeste li često okruženi i bombardovani negativnošću? Šta je recept da se zaštitite od onoga što je uobičajena, veoma raširena i veoma otrovna pojava?

Protivotrov je zahvalnost i mnoga istraživanja su pokazala da nas praktikovanje zahvalnosti čini srećnijima, zdravijima i uspešnijima. Zahvalnost za ono što imamo upravo sada. Zahvalnost za iskustva. Zahvalnost za divne ljude u našim životima. Zahvalnost za svaki dan. STVARNA, iskrena zahvalnost kada cenimo ono što nam se događa u životu. Zahvalnost nije stav, već osećaj koji nastaje prirodno kada se naše misli dovoljno smire da možemo biti iskreni prema sebi. Prisetite se nekog trenutka u svom životu kada ste osećali istinsku, duboku zahvalnost koja vas je preplavila i učinila da se unutar sebe osećate lagano, živo, radosno. To je taj osećaj!

Ali, ako ste zaokupljeni nadmetanjem sa samim sobom koliko ste razočarani, povređeni, ljuti, tužni i nesrećni – osećaj zahvalnosti teško može naći svoj put do vas kroz maglu vaše uznemirenosti. Umesto toga, razvijajte svoj um tako da stvarate okruženje u kome će zahvalnost biti prirodna navika, u kome ćete se fokusirati na pozitivne stvari u svom životu. Svakoga dana. I onda kada nije sve kako želite, kada vam je teško i kada se osećate jadno – umirite svoja osećanja i sagledajte na čemu ste ipak zahvalni, koje učenje ili dobra stvar je proizašla iz toga što se dogodilo. Ne forsirajte sebe da budete intelektualno zahvalni, uzmite vremena i fokusirajte se na ono što je dobro u vašem životu (a ne na ono što nije) i pronađite sve ono na čemu osećate duboku zahvalnost jer ona nije univerzalno rešenje za naš duhovni rast i „lek“ za svu našu patnju. Kada prepoznate da je zahvalnost osjećaj, tada možete u sebi stvoriti prostor iz koga se može razviti taj predivni stvarni osećaj koji nam daje energiju za sve predstojeće uspehe.

Evo tri ideje za vas za narednu godinu:

1. Vodite dnevnik zahvalnosti

Zapišite 5 stvari na kojima ste zahvalni. To mogu biti male, sitne svakodnevne stvari koje obično podrazumevamo ili velike, krupne stvari. Osvestite i zapamtite dobar osećaj, događaj, iskustvo, osobu i uživajte u dobrim emocijama koje idu s tim.
Nema dobrog ili lošeg načina vođenja dnevnika zahvalnosti, ali evo nekoliko uputstava da započnete:

• Zapišite što konkretnije (npr. “Zahvalna sam svojim prijateljima što su mi napravili žurku iznanađenja za rođendan”. To će biti efikasnije od “Zahvalna sam svojim prijateljima”, jer je specifičnost ključna za podsticanje zahvalnosti).
• Uživajte u iznenađenjima. Zabeležite sve događaje koji su za vas bili neočekivani i koji su vas prijatno iznenadili.
• Krenite sa suprotne strane. Razmislite kakav bi vaš život bio bez odeđenih ljudi, stvari, događaja, iskustava.
• Budite zahvalni na negativnim iskustvima koje ste izbegli, sprečili, pretvorili u nešto dobro ili iz njih nešto naučili.
• Pišite redovno, bez obzira na to da li ste odlučili da dnevnik zahvalnosti vodite svaki dan ili jednom do dva puta sedmično, obavežite se sebi i tako i uradite.
• Poručite predivno dizajniranu radnu svesku “Dnevnik sreće” koju dobijate u kompletu sa najnovijom knjigom Slavice Squire “Nećete PRONAĆI MIR dok ne postanete zahvalni”. Takođe, u knjizi ćete pronaći još mnogo saveta i vežbi o tome kako da počnete da praktikujete zahvalnost u svom životu. Knjigu i radnu svesku možete poručiti putem ovog linka.

2. Zahvalite se partneru, deci, prijateljima, saradnicima…

Kada vas saslušaju, osmehnu vam se, pomognu vam, kada su jednostavno tu za vas, odvojte vreme i zastanite da se zahvalite ljudima koji su napravili razliku u vašem životu. Ako postoji neko u vašem životu kome ste propustili da se zahvalite, napišite mu pismo i na taj način povećajte svoj osećaj zahvalnosti, učinite da se ta osoba oseća uvaženo i cenjeno, što može uticati i da se vaš odnos unapredi i probudi. Budite primer drugima i širite duh zahvalnosti svuda oko vas, svakoga dana.

3. Zakažite sa sobom šetnju otkrivanja

Šetajte 20 minuta svakog dana (tokom najmanje jedne nedelje) različitim ulicama bez telefona (ili barem utišanog zvuka) i obratite pažnju na što više detalja oko sebe – na fasade zgrada pored kojih prolazite, cveće, mirise, na prelepo drveće koje pre niste primećivali, ples sunčevog zraka na prozoru, osmeh deteta koje prolazi pored vas… Zaustavite se na trenutak ispred onoga što ste primetili i otkrijte šta je to što kod vas budi dobar osećaj.

Istraživanje Fred-a Bryant-a i Joseph-a Veroff-a dokazalo je da ovakva šetnja dovodi do povećanja nivoa sreće u roku od nedelju dana.

U svakom trenutku ste na jedan izbor udaljeni od kompletno drugačijeg i boljeg života. Možete se fokusirati na sve ono što nemate, zbog čega ste nesrećni, tužni. Tačno, to je jedan od izbora koji vas sasvim sigurno vodi sve dalje od onoga što zaslužujete.

Na vama je odluka koji izbor ćete napraviti baš sada, u ovom trenutku.

Nadam se da ćete izabrati da kreirate čudesan život, jer on je tu negde oko vas i čeka da vi napravite prvi korak – da budete zahvalni na onome gde jeste sada i da zavolite sebe toliko da osetite da zaslužujete baš takav život.

“Zahvalnost otključava punoću života, pretvara ono što imamo u dovoljno. I više od toga. Pretvara odbijanje u prihvatanje, haos u red, zbunjenost u jasnoću. Može pretvoriti obrok u gozbu, kuću u dom, stranca u prijatelja. Zahvalnost daje smisao našoj prošlosti, unosi mir u sadašnjost i kreira viziju za budućnost” – Melody Brattie

Ako može neko, možete i vi. Osvrnite se oko sebe, zavirite duboko u svoje srce i počnite da praktikujete zahvalnost. Baš sada. Bez kompromisa. 86.400 sekundi ima u svakom danu. Koliko njih ćete iskoristite da kažete: “Hvala”?

Katarina Džoković je sertifikovana kao NLP Trainer od IANLP i kao Profesionalni Coach od ECA. Inspiriše, predaje i stvara na NLP Institutu i Coaching Akademiji Slavice Squire. Više o njoj i ostatku tima pročitajte ovde.