Da li ste nekad bili u restoranu sa toliko bogatim jelovnikom, da nikako niste mogli da se odlučite šta da odaberete? Da li se u vama tada odvijala „debata“ u kojoj ste preispitivali kvalitet i ukus raznih jela do te mere, da ste na kraju svejedno bili nezadovoljni obrokom? Reč je o fenomenu koji je poslednjih decenija uzeo maha i koji je nedavno pretočen u novu kovanicu na engleskom jeziku: F.O.B.O. od „Fear of Better Options“, što bi u slobodnom prevodu značilo „strah od boljih opcija“.

Ovaj odavno poznat fenomen, poznat i kao maksimizacija, predstavlja čovekovu neprestanu potragu za sve boljim opcijama, iz straha da će propustiti „onu najbolju“, što na kraju dovodi do neodlučnosti, kajanja i nezadovoljstva. S napretkom civilizacije, razvojem proizvodnje i umrežavanjem celog sveta na društvenim medijima, izbor je postao nepregledan, a donošenje odluka sve teže. (Setite se samo kako izgleda prebacivanje tv kanala u izobilju najrazličitijih programa.)

To su pokazala i naučna istraživanja. Studija koju su sproveli psiholozi Sheena Iyengar i Mark Lepper pokazala je da ljudi koji imaju manje izbora prilikom donošenja odluka bivaju zadovoljniji ishodom.

To je veliki paradoks, jer je sasvim prirodno težiti boljim opcijama. Međutim, u današnje vreme susrećemo se sa toliko privlačnih prilika, da je praktično nemoguće odabrati najbolju. Neki zbog toga borave u stalnom stanju neodlučnosti, a istraživanja pokazuju da su nezadovoljni čak i kada donesu objektivno bolje odluke od ostalih ljudi. Drugi, pak, potpuno izbegavaju donošenje odluka.

Na racionalnom nivou ste možda svesni da nikada ne možete doneti savršenu odluku i da je mnogo svrsishodnije posmatrati stvari kao “dovoljno dobre” ili “nedovoljno dobre”, ali nas nešto duboko u nama ipak sprečava da tako postavimo stvari. To naročito važi za ljude koji su pritodno sloniji maksimizaciji. Prema teoriji američkog ekonomiste Herberta Simona, postoje ljudi koji prirodno teže maksimalnim ishodima i ljudi koji se zadovoljavaju “dovoljno dobrim”. “Maksimizatori” će odmeravati mnogo faktora prilikom donošenja odluke, ali kad je donesu, premišljaće se i biti manje zadovoljni izborom. Ovi drugi su fokusirani samo na to da li ishod njihove odluke ispunjava njihove potrebe, bez težnje za “najboljim” i ređe se kaju zbog onoga što odluče. Iako nijedna krajnost nije dobra, strah od propuštanja boljih opcija može da bude destruktivniji od mirenja sa prosečnim rezultatima i zato je važno da na vreme izađete iz začaranog kruga donošenja “pogrešnih” odluka.

Primetite neodlučnost na vreme

Razmislite o tome šta se dešava kada pred sobom imate neki izbor koji vam je teško da napravite. Kako se tada osećate? Da li imate osećaj da vas obuzima panika? Da li se javlja i neka fizička manifestacija, poput preznojavanja, stezanja pesnica i slično? Za početak je dovoljno da vežbate da je prepoznate, a onda postepeno možete raditi i na efikasnijem donošenju odluka. Ne upetljavajte se u preterano analiziranje (kao što kažu: analiza – paraliza), jer ćete na kraju ponovo biti izgubljeni. Dakle, samo prepoznajte kada se strah od bolje opcije javlja i kako se vi tada osećate.

Prava pitanja

Kada u svom ponašanju prepoznate kada se strah javlja, onda postepeno uvodite pitanja koja ćete sebi postavljati onda kada ga primetite, a koja vam mogu pomoći da se trgnete, prestanete da lutate i pozabavite samim ishodima donošenja odluka.

Jedno od najvažnijih pitanja koje tada sebi možete postaviti je: šta je najgore što može da mi se desi ako odmah donesem odluku? Ovde nije reč o tome da se upuštate u zastrašujuće maštarije o najgorim mogućim scenarijima. Cilj je da razmišljate o tome s kojim poteškoćama biste se mogli suočiti ako donesete određenu odluku i osmislite kako da ih prevaziđete.

Nakon toga se zapitajte šta je najbolje što može da vam se desi ako odluku uopšte ne donesete. Velike su šanse da ćete otkriti da benefita baš i nema i to vas može podstaći da zapravo donesete odluku.

Steknite naviku donošenja odluka

Donošenje odluka je kao mišić: što ga više vežbate, to postaje jači. Baš kao i druge navike u našem životu, donošenje odluka je nešto što možemo razvijati, ali i izgubiti ukoliko ga ne praktikujemo dovoljno često. Dakle, što više odluka donesete, to će vam svaka sledeća lakše padati i obrnuto: što ređe donosite odluke, to će i najmanji izbor delovati zastrašujuće.

Normalno je da vas preplavljuju različite emocije kad donosite krupne životne odluke i zato je važno da krenete od jednostavnijih. Zato, sledećeg puta kad krenete na piće s društvom, poručite ono što vam je prvo palo na um, bez preteranog oklevanja i besomučnog pregledanja karte pića. Ako ste zadovoljni izborom, još bolje, a ako niste, da li je to zaista dovoljno da vam pokvari dan? Verovatno i sami znate da nije i zato postepeno vežbajte prihvatanje ishoda od lakših, ka težim odlukama.

Prihvatite “dovoljno dobro”

Veliki mislilac Voltaire jednom je rekao: “Ne dozvolite da savršenstvo postane neprijatelj dobra”. Dakle, umesto da sebe terate da budete nemoguće “savršeni” i zbog toga se neprestano vrtite u krug, prihvatite nešto što je jednostavno “dobro”.

Ono što vam može pomoći da dođete do toga su sledeći koraci: otkrijte koji je vaš cilj (ili ciljevi), zatim procenite njegov značaj. Razmislite o opcijama i procenite koliko je verovatno da stvaka od njih ispuni vaš cilj. Odaberite onu koja je u tome najuspešnija.

Kasnije na osnovu posledica koje je vaša odluka imala u budućnosti modifikujte ciljeve, kao i značaj koji im pripisujete, kao i način na koji procenjujete buduće mogućnosti.

Ovo možete primeniti u bilo kojoj prilici u kojoj vam je teško da se odlučite.

A ako ste neodlučni kada je reč o vašim ciljevima za život i niste sigurni koje korake bi trebalo da preduzmete, kako biste unapredili neke njegove aspekte, od srca vam preporučujemo da rešite besplatni test „Točak života“ koji će vam omogućiti da saznate šta je najvažniji korak, kako biste bili srećniji i ispunjeniji.

Ovaj moćni alat zasnovan je na jednom od najkorisnijih coaching alata i omogućava vam da istovremeno procenite sve oblasti svog života, kako biste dobili jasnu sliku i razumevanje čemu treba najviše da se posvetite, da biste imali najbolji rezultat.

Sve što je potrebno je da iskreno ocenite različite aspekte svog života iz ovog testa i dobićete jasan pregled šta je to što u vašem životu zahteva najviše pažnje i orijentaciju u kom pravcu vaše akcije mogu napraviti najveću razliku.

Zato sada prevaziđite neodlučnost i napravite ključni korak za svoje buduće blagostanje. Rešite test putem ovog linka.

Koliko ste puta oklevali da započnete neki važan projekat, jer niste imali motivacije? Koliko puta ste slušali motivacione govore, nadajući se da će vas oni pokrenuti da konačno uradite nešto što mesecima odlažete? A koliko puta ste poželeli da imate dugme za motivaciju, čijim pritiskom biste sebe mogli da pokrenete na bilo koju akciju?

Nažalost, takvo dugme ne postoji i male su šanse da će ga neko ikad izumeti, ali to ne znači da ne možete učiniti baš da biste sebe pokrenuli. Pisac Steven Pressfield u svojoj knjizi „Rat umetnosti“ (The War of Art) možda najbolje opisuje šta je potrebno za to: „U jednom trenutku, bol zbog toga što nešto ne radimo postaje veći od bola koji bismo osetili da to uradimo“. Drugim rečima, u jednom trenutku je mnogo lakše promeniti nešto, nego ostaviti stvari nepromenjenim, a taj trenutak je trenutak motivacije.

Možda ćete primetiti da vam to ne znači mnogo, jer na taj trenutak morate predugo da čekate, uprkos tome što život od vas zahteva mnogo brže i energičnije reakcije, ali ključ motivacije nije u tome da čekate da vam ona sama dođe, nego da automatizujete svoje ponašanje, tako da se ona prirodno javi. Dakle, ključ je u prvom koraku, ma kako mali on bio, jer posle njega, svaki sledeći postaje nebrojeno puta lakši i prirodniji, a prate ga i osećaj uzbuđenja, radosti i zadovoljstva.

Dajte pasivnosti malo prostora

Kad se osećate pasivnim i bez motivacije, nemojte sebe kriviti zbog toga. Mnogo je korisnije da porazmislite zašto niste motivisani. Možda niste naročito odmorni i nemate energije za postizanje ciljeva. Zato dajte sebi prostora da se oporavite, energizujete i stabilizujete, pre nego što nastavite dalje. Ako ni posle toga ne budete imali želju da se pokrenete, ponovo se zapitajte zašto je to tako?
Da li zaista želite da radite to za šta vam je motivacija potrebna ili vam se to samo čini? Želju za postizanjem ciljeva ne možete probuditi, ako ne znate šta je to što ćete zaista dobiti njegovim ostvarenjem. Ako je cilj koji pokušavate da ostvarite zapravo cilj koji vam je nametnuo neko drugi, onda je potpuno jasno zašto je motivacija izostala.

Šta god da su vaše namere i težnje, treba da budu vaše i samo vaše, jer u suprotnom, vaš jedini pokretač da idete napred biće želja da udovoljite drugima, a to gorivo se brzo troši.

Probudite želju

Motivacija se javlja kad je vaša želja snažnija od bilo koje prepreke s kojom se možete suočiti. Ne deluje uvek tako, jer čovek može biti istovremeno i motivisan i prestravljen, kao recimo na ispitu, ali je sama činjenica da je u takvim stresnim okolnostima moguće postići izvanredne rezultate znak da postoji nešto u vama što vas uprkos svemu tera da idete napred. Zato je za buđenje motivacije potrebno da uradite jednu od dve stvari – ili da prevaziđete prepreku ili da probudite želju.

Prepreka ne mora uvek biti spoljašnja. Često je reč o našim unutrašnjim ograničavajućim uverenjima, koja nas sprečavaju da se pokrenemo i tada je potrebno da se njima pozabavimo i zamenimo ih korisnim i podržavajućim uverenjima.
S druge strane, da bismo probudili želju, potrebno je da se zapitate šta je ono što dobijate ako nastavite da idete ka svom cilju. Ako je cilj suviše daleko, bilo bi dobro da razmislite o najmanjim mogućim etapama na tom putu, od kojih bi vam svaka ulila osećaj postignuća. Svaki put kad pređete jednu od njih, osetićete motivaciju da pređete još jednu.

Dakle, ako je pred vama neki veliki zadatak, poput pisanja diplomskog, nemojte sedeti i zuriti u prazan papir. Uzmite jedan list, napišite jednu rečenicu, prihvatite je kao nešto što je samo po sebi vredno. Zatim napišite još jednu iz istog razloga. Onda još jednu… pa još jednu… I pre nego što postanete svesni, imaćete mnogo rečenica i možete smatrati da ste započeli svoj rad na diplomskom.
To je naravno primenljivo na sve moguće zadatke, koji u sebi sadrže više koraka. Zapamtite, niz manjih pobeda, daće vam više motivacije, od jedne duge maratonske trke.

Pravilo pet sekundi

Ljudski mozak je najmoćnija struktura na svetu, koja može da zamisli, kreira i zamisli neverovatne stvari, ali to istovremeno znači da može da se „upetlja“ oko najjednostavnijih zadataka i pronađe način da nas spreči da se pokrenemo. U interesantnoj knjizi „The 5 second rule“ voditeljka, spisateljica i motivaciona govornica Mel Robbins objašnjava da se to dešava zato što mozak preterano analizira ishode naših odluka što na kraju dovodi do potpune paralize i izostanka bilo kakvog poteza. Njeno rešenje za takve situacije? Pravilo pet sekundi! Ovo jednostavno pravilo nalaže da onog trenutka kada shvatite da nešto treba da uradite, premostite svaku mogućnost samosabotaže, tako što ćete izbrojati 5 – 4 – 3 – 2 – 1 i odmah krenuti. Kad dođete do jedan, napravite i fizički pokret, ustanite ili se protegnite, jer je to signal vašem mozgu da je vreme za akciju. Ako učinite tako, on neće imati vremena da vas sprečava u vašim narednim koracima, a to je već prilika da se rodi i motivacija.

Čak i najmanji korak ponekad je potreban da bi u vama probudio želju, podsetio vas na lepotu vašeg cilja i probudio potrebu da jurite za svojim snom. Motivacija, dakle, nije nikakva spoljašnja sila koja treba da uđe u naš život i reši probleme, nego je to energija koja nastaje upravo u samoj akciji i koja vas tera da nastavite sa onim što ste započeli.

Slavica Squire, osnivač Coaching Akademije, u želji da što većem broju ljudi približi najkorisnije NLP i coaching tehnike potrebne da u sebi, kad god vam je to potrebno, probudite motivaciju i pokrenete se na svom putu ka uspehu, kreirala ONLINE PROGRAM LIČNOG PROSPERITETA.

Reč je o edukaciji koja se sastoji iz 20 video lekcija, pratećeg pisanog materijala, radnih listova za vežbanje i posebne online podrške u zatvorenoj Facebook grupi, u koju će se Slavica lično uključivati uživo, kako bi vas bodrila na vašem putu ka uspehu i promenama koje želite da vidite u svom životu i životima bliskih ljudi.

Upis je u toku! Prijavite se odmah putem ovog linka i obezbedite za sebe motivaciju i podršku koja vam je potrebna!

Da li ste možda nekada davno želeli da studirate psihologiju? Možda su vas prijatelji oduvek smatali pravom osobom za oslonac i savete? Možda ste uvek bili skloni tome da pomažete drugima?

A da li ste sledili svoj san i završili studije psihologije? Ako niste, nemojte prekoravati sebe. Mnogi ljudi nikada ne steknu akademsko obrazovanje iz oblasti koja ih je uvek privlačila, ali to ne znači da moraju da se odreknu svojih snova.

Pre svega, potrebno je da se zapitate zašto ste želeli da budete psiholog. Ako je odgovor u tome da pomažete ljudima i budete im podrška da srede svoje misli i organizuju svoj život po svojoj meri, onda nikada nije kasno da sledite taj poziv.

Postoji mnogo načina da steknete neophodne veštine, kako biste bili podrška drugima da žive život iz svojih snova, a jedan od njih su coaching edukacije.

Koja je razlika između psihologije i coachinga?

Coaching i psihologija se često smatraju suštim suprotnostima, ali su zapravo prilično slične. Dok se klinička psihologija bavi metodama lečenja i stanjima koja već imaju dijagnozu, coaching je široko polje pružanja podrške potpuno funkcionalnim osobama da postignu određene promene u svom ponašanju, uverenjima, ciljevima, navikama…

Poreklo coachinga i njegove grane potiče iz prirode našeg društva koja se neprestano menja. Pojedincu je izuzetno teško da pronađe čvrsto tle, da isprati sve promene, da nastavi da uči i stiče nova iskustva, ali da istovremeno u životu sačuva ono što je njemu trajno važno. Neki sami uspeju u tome, ali je velikom broju ljudi potrebna pomoć da se snađu.

Coach-evi pomažu ljudima da postave prioritete i postižu svoje lične i poslovne ciljeve, menjaju svoj odnos prema drugim ljudima, ali i prema samima sebi. Na neki način, coaching je hibrid psihoterapije i savetovanja, različitih metodologija za razvoj ličnosti kao i organizacione psihologije.

Zašto su coach-evi toliko traženi?

Današnji tempo života podrazumeva stalne i brze promene u načinu na koji funkcionišemo na ličnom i profesionalnom planu. Danas imamo više mogućnosti nego ikad pre, ali istovremeno postaje sve teže pohvatati sve konce sopstvenog života.

Upravo u tome može da im pomogne profesionalni coaching, koji je za razliku od drugih metoda pružanja pomoći ljudima da ovladaju veštinom uspešnog življenja, fokusiran na to da ih osposobi da sami otkriju odgovore na pitanja koja ih muče, maksimalno iskoriste svoje kapacitete i podrži ih da uz puno samopouzdanje, ljubav prema sebi i pozitivno stanje, postižu ono što žele, tempom koji žele.

Dakle, bez obzira na njihovu profesiju, iskustvo, bračni status, prethodne uspehe ili neuspehe, coaching pomaže ljudima da pronađu svoju strast, motivaciju da postižu ciljeve, disciplinu da istraju u novim korisnijim navikama ili promene svoje vrednosti i uverenja tako da ih podržavaju u životu kakav žele da žive.

Šta sve rade coach-evi?

Coaching je odličan način za postavljanje profesionalnih ciljeva, donošenje odluka, kreiranje i izvršavanje planova i prevazilaženje prepreka u karijeri.

Coach može pomoći ljudima da osveste svoje potencijale i idu u korak sa zahtevnim tempom tržišta rada, pronađu karijeru iz snova, uspostave kvalitetan odnos sa kolegama, saradnicima i šefovima, postižu unapređenja i napreduju.

Usluge coach-a takođe mogu biti dragocene preduzetnicima i liderima, a velike kompanije čak zapošljavaju svoje interne coach-eve koji pomažu pojedincima i timovima da postižu željene rezultate, budu efikasniji i produktivniji.

Uz podršku coach-a moguće je rešiti konflikte i netrpeljivosti među zaposlenima, olakšati njihovu tranziciju na više ili niže pozicije, ali im i pomoći da budu generalno zadovoljniji životom.

Ukoliko uz sve to, osećate posledice stresa zbog kojih ne možete u potpunosti da uživate u životu, niste sami. Stres je jedan od najčešćih uzročnika fizičkih tegoba, za koje ne postoji vidljiv somatski uzrok. Coaching je zato sve traženiji, jer pomaže kod svih velikih izazivača i posledica stresa: narušenih partnerskih i porodičnih odnosa, razvoda, promene posla ili mesta boravka, odnosa sa kolegama i nadređenima, finansijskih gubitaka, anksioznosti…

Kroz coaching je moguće otkriti lične faktore koji doprinose hroničnom ili akutnom stresu i osmisliti sistemsku strategiju za relaksaciju i oslobađanje od stresa.

Kako coaching može da pomogne u pronalasku životne svrhe?

Pošto ljudi danas igraju mnogo društvenih uloga, teško je razaznati šta je ono što sami, u dubini duše žele, a šta je ono što su im roditlji, partneri, deca, društvo, tradicija… nametnuli i što su možda i nesvesno usvojili u svom životu. Pre ili kasnije, čovek ipak poželi da pronađe svoju ličnu svrhu i oseti se ispunjeno i u tome coaching može biti od neprocenjivog značaja.

Kako postati coach?

Coaching je multidisciplinarna profesija koja podrazumeva da profesionalac u toj oblasti vlada ne samo izuzetnim komunikacionim veštinama, nego i sposobnošću pozitivnog uticaja na druge, brojnim tehnikama iz različitih grana psihologije i neuro-lingvističkog programiranja. Imajući sve to u vidu, jasno je da coach ne može da bude svako.

Pored vladanja pomenutim veštinama, podjednako je važno i da coach bude fleksibilna osoba, spremna da se prilagodi i razume najrazličitije klijente.

Ali iznad svega, coach treba da bude neko ko voli ljude, ko istinski želi da im pomogne i ko prepoznaje ličnu satisfakciju u pružanju pomoći drugima.

„Veze i povezanost su sve što imamo. Sve u univerzumu postoji samo zato što je u vezi sa svim ostalim. Ništa ne može da postoji u izolaciji. Moramo da prestanemo da se pretvaramo da smo nezavisne individue koje mogu same. Verujem da možemo da promenimo svet ukoliko počnemo ponovo da slušamo jedni druge. Jednostavan, iskren, ljudski razgovor gde će svako od nas imati šansu da govori, gde će se svako od nas osećati saslušano i gde će svako od nas slušati pažljivo.“
Margaret J. Wheatley

Ako ste se prepoznali u tome, ko zna: možda je coaching profesija za vas. Zato vas od srca pozivamo da prođete test-vožnju kroz svet coachinga – COACHING STARTER SA SLAVICOM SQUIRE!

Ovu edukaciju možete da pohađate iz udobnosti svog doma i to tokom DEVET SATI treninga uživo putem Zoom aplikacije gde ćete imati izvanrednu stručnu podršku Slavice i njenog iskusnog tima, a dodatne video lekcije moći da gledate unutar ekskluzivne Facebook grupe namenjene samo polaznicima ovog programa gde možete da se razmenjujete i dobijete odgovore na sva vaša pitanja.

Prijavite se odmah putem ovog linka i rezervišite svoje mesto.

Šta kažete kad neko na poslu kaže „ne“ na neki vaš predlog koji smatrate genijalnim? Verovatno odgovarate sasvim racionalnim pitanjem kao što je „Zašto da ne?“ Međutim, postoje ljudi koji pružaju otpor na svaki oblik spoljnjeg uticaja i koji su potpuno otporni na klasične metode motivisanja.

Njima treba pristupati na nešto drugačiji način, kako biste se i vi kao njihov menadžer i oni kao važni činioci vašeg tima poštedeli nepotrebnog stresa. Za to vam je potrebno poznavanje osnova coaching-a, jer vaš cilj ne treba da bude kažnjavanje zaposlenog, nego pojačavanje njegove produktivnosti. Dakle, ovde nije reč o problematičnim i nesavesnim kolegama koji zaslužuju disciplinsku meru, nego o ljudima koje je samo potrebno podstaći na njima razumljiv i odgovarajući način.

Ako poznajete prave coaching strategije, svaki “težak” saradnik, može da postane uzor u vašem timu, koji će sa vama rado sarađivati u samom procesu poboljšanja njegove efektivnosti i efikasnosti. Posredno ćete na taj način motivisati čak i ostale zaposlene, jer će oni videti na koji način pristupate njihovom kolegi.

Pođite od sebe

Ako se i sami ne osećate motivisano i poletno, velike su šanse da to neće biti slučaj ni sa ostalim članovima vašeg tima. Dakle, pođite od sebe.

Motivisanost je stanje koje se odvija na polju emocija. Održavanje pozitivnog pogleda na svet može biti vrlo zahtevno, naročito ako ste u žiži pažnje vaših saradnika.

Na prvom mestu, bilo bi dobro da radite na opštem pozitivnom pogledu na svet, jer, kako istraživanja pokazuju, optimizam treba i može da se nauči. Dakle, umesto da na svoje i greške svog tima gledate kao na neuspehe, trudite se da iz njih izvlačite pouke i doživljavate ih kao lekcije, na kojima treba da budete zahvalni. Vodite, ne samo dnevnik vaših obaveza (koje ćete po završetku sa zadovoljstvom precrtati), nego i dnevnik celih projekata, u koji ćete upisivati redovno svoje ideje, zamerke i predloge. Sve što vas drži fokusiranim na posao je dobrodošlo.

Kreirajte okruženje u kom ljudi mogu da daju sve od sebe

“Ako zaposlenima date osećaj uključenosti, osećaj da imaju kontrolu, da zaista mogu da donose odluke, to drastično povećava energiju i fokus koje ulažu u posao”, – Charles Duhigg

Kad imamo osećaj da smo deo neke šire celine, da je naš rad važan, ne samo za nas same, nego i za nešto što je mnogo veće od nas samih, onda smo mnogo više motivisani da preuzimamo kontrolu, ali i odgovornost za svoje akcije. Zamislite samo šta bi vaš tim mogao da uradi kada bi bio samo nekoliko procenata motivisaniji da napreduje zajedno s vama?

Da bi se to dogodilo, potrebno je da svako razume vrednosti i misiju kompanije i kako njihova uloga doprinosi uspehu. Značaj je jedna od osnovnih ljudska potreba kao i doprinos i ako kroz ono što rade ljudi zadovolje te savoje potrebe onda će motivisanost doći iznutra od njih. Neophodno je i da se revnosno postavljaju ciljevi za svaki od projekata koji vodite, ali ne samo iz perspektive toga kako njihovo ispunjenje doprinosi vašoj firmi, nego i kako time doprinosite svi zajedno da svet bude bolji i da je zato rad vaših saradnika izuzetno bitan, znači na mnogo višem nivou.

Podstičite saradnike na otvorenost i pružanje feedback-a, jer ćete im tako staviti do znanja da je njihovo mišljenje važno. To nas vodi do sledeće stavke…

Pažljivo postavljajte pitanja

Psiholog Michael Pantalon koji se decenijama bavio istraživanjem na Medicinskom fakultetu Jejl Univerziteta, sumirao je svoje znanje o uticaju koji ljudi imaju na druge osobe iz svog okruženja u knjizi “Instant Influence: How to Get Anyone to Do Anything – Fast!”.

Iako su svi ljudi, pa i vođe timova, prirodno skloniji racionalnoj konverzaciji i postavljanju pitanja, Pantalon je otkrio da ljude zapravo mnogo efikasnije motivišu sasvim iracionalna i neočekivana pitanja.

Evo jednog primera: Zamislite da ste menadžer u nekoj velikoj PR firmi i da je jedan od vaših zadataka da hitno uradite reviziju ključnog dela sledeće velike kampanje. Na vama je da objasnite svojim saradnicima da je stvar hitna i da od njih zahteva širok i kreativan pristup. Logično, oni do tog trenutka nisu ni znali da će revizije biti i u tom trenutku nisu spremni za sve ono što će morati da urade. Da biste ih motivisali u takvim okolnostima, umesto da postavljate uobičajena pitanja, poput: „Kada će to biti gotovo?“ i „Zašto ne odmah?“, postavite im dva naizgled sasvim iracionalna pitanja:

Pobrinite se da saradnik odgovori na ovo pitanje konkretnim brojem. U retkim slučajevima, dešava se da kaže: „1“, a ako se to desi, iznenadite ga rečima: „Šta je potrebno da se tvoja ocena pretvori u dvojku?“

Dok odgovara na to pitanje, saradnik će sam otkriti šta sve treba da uradi pre nego što napravi reviziju kampanje. Dakle, sam će proći kroz sve korake i pružiti vam informacije o tome koliko je motivisan da na njima radi.

Prvo pitanje deluje iracionalno, zato što ne pitate saradnika da li je spreman. Ali kada biste tako učinili, on bi vam odgovorio samo sa „da“ ili „ne“, što znači da ne biste dobili priliku da bliže sagledate šta im je potrebno da bi obavili neki zadatak.

Drugo pitanje zaista deluje iracionalno, možda čak i apsurdno, jer je u potpunoj suprotnosti sa očekivanim:
„Zašto nisi više motivisan?“ koje bi samo probudilo dodatni otpor. Međutim, postavljanjem drugog pitanja vi tražite od saradnika da objasni koji koraci su već preduzeti, a nakon toga i da sagleda šta je još potrebno da se uradi. Sama činjenica da vaš saradnik sam prolazi kroz proces osmišljavanja i predviđanja koraka potrebnih za okončanvanje projekta drastično povećava šanse da će isti uspešno završiti.

Tražite Feedback

Vaši saradnici najbolje poznaju vaš posao. S obzirom da se oni bave detaljima, a vi, kao neko ko njima rukovodi, gledate širu sliku, njihov feedbek je od neprocenjivog značaja za donošenje dobrih odluka. Zato neprekidno proveravajte kako se vaš tim adaptira na svakodnevne promene u svom okruženju i naviknite ih da mogu da vam se obrate u svakom trenutku. Feedback je odlična prilika da zajedno sa svojim timom otkrivate šta još možete da unapredite u svom poslu.

Ove i još mnogo drugih veština, koje će vas učiniti boljim šefom, kolegom, saradnikom, ali i partnerom, roditeljem, prijateljem… upoznaćete na ONLINE Coaching Starter-u, jednim od najpopularnijih treninga Slavice Squire, koji se u potpunosti održava putem interneta.

Tokom puna dva meseca ćete iz video lekcija, obimnog pisanog materijala, Slavicinih live uključenja u zatvorenu Facebook grupu, kao i u DEVET SATI treninga uživo putem Zoom aplikacije, sticati sistematska znanja iz oblasti coaching-a, učiti odmah primenljive i izvanredno korisne coaching alate, kako biste unapredili svoj život i karijeru i pomogli drugima u tome. Takođe, uz Online Coaching Starter dobićete mogućnost da nastavite svoje učenje na sertifikacionoj edukaciji Professional Coaching i postanete međunarodno priznat coach!

Prijave su u toku i zato odmah rezervišite svoje mesto putem ovog linka.

„Ne čekajte da se vaša osećanja promene kako biste krenuli u akciju. Samo krenite i videćete kako će se vaša osećanja promeniti.“ – Barbara Baron

Koliko često ste sprečavali sebe da nešto uradite, čekajući da se nešto drugo promeni, pre nego što nastavite dalje?

Mislite da morate da čekate dok ne budete još spremniji, da imate više znanja, finansijsku sigurnost, samopouzdanje, sigurnost da krenete u akciju. Ali vi nikada ne stignete na to mesto i nikada ne krenete u akciju. Zatim prođe još pet godina i vi i dalje nemate osećaj da ste spremni.

To je stvar u preduzimanju akcija. Nikada ne znate da možete nešto da uradite, dok to i ne uradite. I tada postanete neko ko to radi. Vi tada rastete u nov život.

Da li živite dovoljno glasno?

Šta ako je jedini način da steknete samopouzdanje, taj da radite nešto za šta nemate dovoljno samopouzdanja?

Šta ako je jedini način da steknete znanje, taj da skočite i da saznate šta je to što biste trebali da naučite?

Šta ako je jedini način da budete više pripremljeni, taj da budete spremni koliko
god možete, i da zatim učite usput?

Šta god želeli da uradite, to počinje sa izlaženjem iz vaše zone komfora.

Vi niste jedna mala osoba koja čeka da napravi veliku promenu. Vi ste moćna osoba koja želi da napravi malu promenu. Vi posedujete ogromnu moć da kreirate u ovom svetu, ali baš kao i energetski vrtlog koji stoji iza „utičnice“, snaga je beskorisna sve dok je ne „uključite“.

Uključite se!

Uradite ono što već dugo odlažete. Ne čekajte da se vaša osećanja promene kako biste krenuli u akciju. Samo krenite i videćete kako će se vaša osećanja promeniti.

I zapamtite: ne radite ovo zbog ishoda, iako će ishod, naravno, doći. Ovo radite zato što ste vi kreator vašeg života i zato što ste doneli odluku da je upravo sada pravo vreme da se uključite i napravite promenu.

Dozvolite sebi da prihvatite podršku profesionalnog Coacha, koji će vas uputiti u neistražene delove vas samih i probuditi uspavanu energiju i osloboditi vaše skrivene potencijale. Dozvolite sebi da iskoračite iz zone komfora i istražite nove mogućnosti kvalitetnog i svrsishodnog življenja.

Kada budete spremni, mi smo tu za vas da vas podržimo na putu promene i ohrabrimo da istrajete na svom putu ka cilju!

Rezervišite odmah svoj termin za coaching sesiju sa nekim od naših iskusnih coach-eva putem ovog linka.

Tu smo da vas podržimo!

Da li se sećate kako je izgledao vaš prelazak u više razrede osnovne škole? Kako ste doživljavali sebe, svoje drugare, roditelje, završetak druženja sa učiteljicom i sasvim novi nivo obaveza i odgovornosti? Jeste li tada bili buntovni ili poslušni? Da li ste se trudili da proširujete svoju slobodu i budete nezavisni od roditelja, da se uklopite u vršnjačko društvo i budete prihvaćeni od svojih drugara? Da li biste danas mogli da kažete da ste tada „pravili gluposti“ i donosili potpuno iracionalne odluke, koje su vam se obijale o glavu?

Taj osetljivi period života vreme je kada roditelji i nastavnici imaju pune ruke posla oko dece, koja su dovoljno zrela da samostalno odlaze u školu, uče ozbiljno gradivo, grade dublje odnose sa vršnjacima, ali nemaju veštine potrebne za donošenje dobrih odluka. Na odraslima je da kod njih razviju te veštine, ali njihova nastojanja često ne urode plodom, ako ne uviđaju specifičnosti tog perioda života.

Prema istraživanjima psihologa Edwarda Decija i Richarda Ryana o tome šta motiviše ljude da donose odluke, ljudi prirodno teže tome da uče i razvijaju svoja znanja, a autonomija (osećaj kontrole nad učenjem), kompetencija (sposobnost izvršavanja teških zadataka) i povezanost (osećaj pripadanja), čine ključne komponente motivacije da neko tog uzrasta posluša starije i učini „pravu stvar“.

Dakle, kod dece je potrebno razvijati samostalnost, samopouzdanje i osećaj povezanosti s društvom, kako bi bili motivisani da uče i stiču nova znanja.

Bilo da ste roditelj deteta tog uzrasta ili nastavnik, pre nego što odmahnete rukom i kažete da su „nove generacije nemoguće“, pokušajte da primenite ove strategije kako biste unapredili svoju komunikaciju i pomogli detetu da izvuče maksimum iz ovog dragocenog doba.

Dajte detetu mogućnost izbora

Nekada je detetu dovoljno dati samo malo više fleksibilnosti u odlučivanju kako će provesti svoje vreme, pa da u njemu probudite motivaciju da uči, učestvuje u vannastavnim aktivnostima i obavlja svoja kućna zaduženja. Čak i davanje ograničenog broja mogućnosti može da probudi osećaj samostalnosti u donošenju odluka i kontrole nad sopstvenim životom, što je izuzetno važno deci pubertetskog i predpubertetskog uzrasta.

Roditelji i nastavnici, međutim, pribegavaju zastrašivanju dece kako bi ih naveli da donose bolje odluke, ali je zapravo mnogo korisnije pružiti im mogućnost da sami odaberu svoj put, naravno, u zadatim okvirima. To će im kasnije omogućiti da i samostalno donose dobre odluke.

Fokusirajte se na navike

Svi ljudi, pa i mališani, zavise od svojih svakodnevnih navika. Od njih zavisi naš uspeh u rešavanju svakodnevnih zadataka, uklanjanju prepreka i proaktivnom angažmanu u školi i kod kuće. Sticanje dobrih navika počinje još od malih nogu, ali je potrebno prilagođavati ih sve većim obavezama s kojima se deca suočavaju i velikim pritiscima za školarce u pogledu postizanja uspeha u različitim predmetima. Nekada je obaveza jednostavno previše, naročito za decu onog uzrasta kada je njihovo glavno sredstvo izražavanja i istraživanja sopstvene ličnosti – igra. Ocene i mišljenje nastavnika postaju glavni pokazatelji uspeha i imaju neuporedivo veći uticaj na osećanje kompetentnosti kod đaka, od bilo kojih drugih faktora. Što je opterećenje veće, to će on imati manji osećaj slobode u odlučivanju. Ali razvijanjem kvalitetnih svakodnevnih navika, imaće osećaj kontrole nad svojim vremenom i uspehom, a time i kompetentnosti za izvršavanje zadataka koji su pred njim.

Dozvolite detetu da radi ono što voli

Veliki broj ljudi još u ranim razredima osnovne škole otkrije svoje afinitete i počinje da sanja o svom budućem zanimanju. Ne istraju svi u realizaciji svojih snova, ali oni koji skrenu s tog puta čak i u poznim godinama života kaju se što nisu poslušali svoje detinje želje. Često su za to krivi upravo roditelji, koji deci nameću svoju predstavu uspešnih i neuspešnih zanimanja ili jednostavno ne ohrabruju dete dovoljno u tome da ostvaruje svoje ciljeve.

Međutim, ako im pružite podršku i omogućite im da razvijaju svoja interesovanja, produbljuju svoje afinitete, omogućićete im da shvate zašto je škola važna za njih i da pomire svoje lične i akademske sklonosti. Možda će neke časove zapostaviti u korist drugih, ali će zato imati osećaj svrsishodnosti i kretanja ka višem cilju, a to je uvek dobra stvar.

Podstičite druženja

Studija objavljena 2014. u naučnom časopisu School Psychology Quaterly ispitala je više od 1.000 đaka iz 50 američkih osnovnih škola i pokazala da deca koja su se susrela s nekim oblikom vršnjačkog nasilja i negativnih odnosa sa drugom decom iz škole, imaju slabiji uspeh u nastavnim aktivnostima. Rešenje za ovaj problem je kreiranje osećaja povezanosti među đacima iz istog odeljenja, ali i među različitim odeljenjima i razredima. To se najlakše postiže kroz vannastavne aktivnosti poput sporta, muzičkih i dramskih sekcija u kojima deca rade na zajedničkim ciljevima.

Iako te aktivnosti zahtevaju izdvajanje mnogo vremena, dugoročno daju dobre rezultate jer omogućavaju deci da se povežu na višem nivou.

Pokažite im kako da postave ciljeve

Đaci koji umeju da postave ciljeve u učenju, postižu bolje rezultate, a to je pokazalo i istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Teksasu. Ako umeju da zamisle jasan, živopisan i jednostavan cilj, razlože ga na manje komponente i svakodnevno rade na tome da mu se približe, njihov uspeh postaje zagarantovan. Pritom treba imati u vidu da motivacija za cilj ne treba da bude kratkoročna, kao što je petica u dnevniku, nego nešto što je povezano sa nekim ličnim težnjama, a naročito višim dobrom.

Kakva god da je vaša strategija u motivisanju deteta, neka vam njegovo dobro bude primarni cilj. Roditelji i nastavnici prečesto upadaju u zamku preslikavanja sopstvenih težnji na decu, oglušujući se o njihove želje i mogućnost izbora. Zato je potrebno da neprestano proširujete svoje i vidike mališana, jer samo u okruženju koje neguje njihovu slobodu i individualnost mogu da odrastu u stabilne i samostalne odrasle ljude.

Biti dobar roditelj je najteži posao na svetu, ali mnogo možete da olakšate sebi, ako naučite kako način na koji komunicirate sa svojim detetom utiče na njegov razvoj i proverene načine da ono od vas dobije podršku koja mu je potrebna.

Mnoge korisne metode za komunikaciju sa svojim detetom naučićete na Professional Coaching-u, edukaciji koja je primarno namenjena ljudima koji žele da se profesionalno bave coachingom, ali koja je izvanredno primenjiva u svakodnevnoj komunikaciji sa najbližima, ma kog uzrasta bili.

Sada imate priliku da je u potpunosti pohađate putem Zoom aplikacije, tako da coaching veštine možete da usvajate gde god da ste.

Za ovu edukaciju se uvek traži mesto više i zato je pravi trenutak da se prijavite za ovu edukaciju putem ovog linka.

Da li ste nekada u životu bili prinuđeni da sarađujete sa ljudima s kojim uopšte ne znate kako da izađete na kraj? S kojima ste uvek na nekoj “ratnoj nozi”, koji uvek imaju nešto da prigovore, ne slušaju savete i kao da se trude da vas izbace iz takta?

Velike su šanse da jeste. Sto ljudi – sto ćudi, izreka je koja je više nego primenjiva naročito u poslovnom okruženju, gde s ljudima dolazite u dodir zato što imaju određene stručne kvalifikacije, znanja i zvanja, a ne zbog toga što vam se neko od njih sviđa ili ne. Ako ste im menadžer, onda se od vas još i dodatno očekuje da vodite računa o svojim saradnicima i načinima na koje oni obavljaju svoj posao. Tako među njima uvek ima i onih koji ne pokazuju nikakvu želju ni entuzijazam da budu tu gde jesu, ne slušaju uputstva, nisu zainteresovani za unapređenje i konstantno izbegavaju vaše pokušaje da ih posavetujete i podržite u vašem zajedničkom cilju.

Najlakše rešenje za takve ljude je – otkaz. Ipak, izazov koji se postavlja pred dobrog menadžera je da pokuša da motiviše takve pojedince i učini ih spremnijim na saradnju. Zato je potreban potpuno drugačiji pristup, u odnosu na uobičajenu dinamiku između menadžera i saradnika, koji zahteva usavršavanje coaching veština.

Nije slučajno to što je velika kompanija Google upravo coaching veštine stavila na prvo mesto na listi kriterijuma za buduće menadžere koje planira da primi u svoje redove i što se kotiraju bolje čak i od profesionalnih kompetencija. Jednostavno, u savremenom poslovnom okruženju, treba voditi računa o svakom aspektu međuljudskih odnosa i pribegavati drastičnim merama, tek kad nijedna druga ne urodi plodom.

Ovo su neki od koraci koji bi mogli da vam pomognu u odnosu sa „nemogućim“ saradnicima. Oni mogu biti korisni i u slučaju da niste rukovodilac, nego da samo imate problematične kolege, s kojima želite da uspostavite kakav-takav odnos.

1. Pokažite im da vam je stalo

„Da li bi ljudi mogli biti bolji? Mogli bi, ali niko neće prvi da počne. Svi imaju loša iskustva. Nismo li se malo puta zaklinjali da ćemo biti bolji? I neki stvarno postanu bolji, pa ispadaju naivni. Jer su oni drugi postali još gori“, napisao je nekada davno večni Duško Radović, koji je dobro znao da je jedini način da svoje okruženje učinimo boljim, tako da krenemo sami od sebe.

Drugim rečima, ako biste želeli da nekom pomognete da postane bolji, morate imati istinski dobre namere prema njemu. Ništa neće vredeti, ako u dubini duše priželjkujete da ta osoba što pre nestane iz vašeg okruženja. Ta osoba mora osetiti da vam je zaista stalo do njene dobrobiti.

Ako se plašite da ćete time pokazati svoju slabost, koju će ostali zaposleni onda iskoristiti protiv vas, ne strahujte. Istraživanja su pokazala da se u odnosu sa saradnicima poverenje i iskreno negovanje dobrih međuljudskih odnosa na duge staze daju isključivo dobre rezultate.
Suštinski, za dobar odnos sa zaposlenima, važno je da oni znaju da su njihove vođe posvećene njihovom ličnom uspehu i dobrobiti. To znači da ćete biti spremni da saslušate svoje saradnike, pomognete im u rešavanju problema za koje možda niste znali da postoje i dođete do odgovora na pitanje šta ih zaista sprečava da postižu optimalne rezultate.

2. Upravljajte ponašanjem, a ne ljudima

Reč menadžer u doslovnom značenju predstavlja “upravljača”, odnosno, nekoga ko rukovodi određenim procesima unutar neke firme ili organizacije. Neretko se, međutim, govori o menadžerima kao o nekome ko upravlja drugim ljudima, što je potpuno pogrešno. Uloga menadžera treba da bude da upravlja ponašenjem drugih u svom timu, a ne samim ljudima. Iako na prvi pogled deluje da je to jedno te isto, razmislite: koliko često upućujete kritiku na račun nečijeg ponašanja, koliko često govorite nešto na račun nečije ličnosti? Nije isto da li ćete nekome reći: “Tebe ne zanima šta će biti s našim projektom“ i „Time što si uradio šalješ poruku da ti nije stalo do našeg projekta“, jer ljudi greše i neka njihova ponašanja nisu namerna ni ciljana. Ako ih optužite da oni u dubini duše ne mare za svoj posao, oni će vas na posletku i poslušati. Zato, pažljivo birajte reči i usredsredite se na nečije postupke, a ne karakter i ličnost.

3. Pomozite im da uspeju

To funkcioniše i u slučaju da se “nemogući zaposleni” stalno žali na svoje kolege. Tada možete njegove pritužbe iskoristiti kao motivator za njega, postavljajući mu izazov da se fokusira na svoj rad i postigne bolje rezultate, kako bi imao bolji učinak od svojih kolega. U zavisnosti od toga da li ih motiviše mogućnost kazne ili nagrade, možete ciljano raditi na tome da vode računa o svakom svom narednom postupku.

Promena se ne događa preko noći i ljudi se uglavnom plaše i opiru promenama, a naročito naglim. Zato je korisno poznavati kojim pitanjima možete da im pomognete da prevaziđu određena uverenja o sebi i svom poslu i obezbedite za njih postepene promene.

4. Pomozite im da pronađu u čemu su zaista dobri

Kad svi planovi padnu u vodu, treba pribeći drastičnijim merama. Ponekad je potrebno promeniti njegovo okruženje, pronaći za njega neki drugi tim i to u najboljem interesu zaposlenog. Važno je da ispitate šta je ono što saradnik zaista voli, u čemu uživa da radi. Ponekad je potrebno redefinisati njegova zaduženja ili ih samo prilagoditi tako da fokus bude na onim koja najviše odgovaraju.

Međutim, ako se ciljevi i vrednosti saradnika u potpunosti razilaze sa ciljevima i vrednostima firme, konačni rastanak je neminovnost. Najbolje je i za firmu i za njega da on pronađe drugi posao kojim će biti zadovoljan.

Pre nekoliko dana startovao je naš prvi ONLINE Program za unapređenje karijere. Međutim, ako ste rešeni da unapredite svoju komunikaciju na poslu, ali i unapredite celokupan poslovni život i konačno kreirate svoju karijeru iz snova, možda još nije kasno da nam se pridružite. Prijavite se putem mejla hello@slavicasquire.com, a mi vam se od srca radujemo!