Koliko ste puta savetovali nekog prijatelja u nevolji i tada rekli: “Da sam na tvom mestu, ja bih…”? Da li vas je ta osoba poslušala i postupila baš kao što bi se to očekivalo od vas? Ili je možda pokušala da vas uveri da niste dobro shvatili njenu perspektivu i da njoj okolnosti deluju sasvim drugačije nego vama?

Jedan od najčešćih razloga zbog kojih drugi neće poslušati vaše savete je taj što ne možete zaista da uđete u njihovu tačku gledišta.

Svačiji pogled na svet oblikuju životna iskustva, vrednosti, trenutno emocionalno stanje, pretpostavke o situaciji i okolnostima i mnoge druge stvari. A da bismo svet posmatrali tuđim očima, ponekad je potrebno mnogo više od mašte. To potvrđuju i istraživanja, koja su pokazala da nije dovoljno da samo zamislimo okolnosti u kojoj se neka osoba nalazi, nego je potrebno dobiti uvid u to kako ta osoba razmišlja. Studija koja je nedavno objavljena u Journal of Personality and Psychology i koju su sproveli istraživači Univerziteta u Čikagu, Northeastern univerziteta i Ben Gurion univerziteta u Izraelu, kroz 25 različitih eksperimenata ispitivala je sposobnost potpunih stranaca, ali i prijatelja, parova i supružnika, da dopru do misli, osećanja, stavova i mentalnog stanja druge osobe.

Zaključak naučnika je da većina ljudi pretpostavlja da i drugi razmišljaju i osećaju na sličan način kao i oni sami, iako to često nije istina. Dakle, mi ipak koristimo sopstvenu perspektivu da bismo razumeli druge ljude, ali je naša realnost uglavnom tačna isključivo nama. To nas dovodi do netačnih predviđanja nečijih osećanja i mogućnosti izbora. Drugim rečima, kada zamišljamo kako se naš prijatelj oseća zbog toga što je ostao bez posla ili kako će reagovati na neslanu šalu nekoga iz društva, mi zapravo zamišljamo kako bismo se mi osećali u toj situaciji, a ne kako bi se osećala neka osoba potpuno drugačija od nas.

Ipak, dobra vest je da su istraživači otkrili jednostavan i konkretan način na koji bismo svi mogli da poboljšamo tačnost našeg doživljaja drugih – postavljanje pravih pitanja.

Umesto da ulazimo u nečiju perspektivu, dobro je da od te osobe dobijemo direktne smernice kako da se u njoj snalazimo, jer ćemo samo tako moći tačno da predvidimo način na koji će ona da se oseća, reaguje ili razmišlja, a to važi čak i za osobe za koje smatramo da ih odlično poznajemo i da “sigurno” u vidu imamo njihovu perspektivu. To je naročito važno kada smo u poziciji nekoga ko ima autoritet, bilo da ste roditelj, staratelj, menadžer ili lider, jer iz te perspektive često upadnemo u zamku posmatranja sveta isključivo iz “svojih cipela”.

Ključ je u slušanju.

Istinsko slušanje i zauzimanje nečije tačke gledišta omogućava nam da uključimo empatiju u svom odnosu s drugima. A da bi se to dogodilo, jako je važno da poštujemo različitosti perspektiva.

Poštovanje različitosti

Da bismo zaista razumeli nečiju perspektivu, potrebna je zrelost i spremnost da prihvatimo nečija uverenja i vrednosti koji se možda drastično razlikuju od naših. Nepoštovanje uverenja i vrednosti najbrži je način da se distanciramo od nekog, da uđemo u konflikt ili zauvek prekinemo komunikaciju. Zato je podjednako važno ono što ćemo u komunikaciji reći, kao i ono što ćemo prećutati.

Ponekad ljudi koje dobro poznajemo podrazumevaju da mi poznajemo njihove vrednosti i uverenja, što uglavnom nije istina. Zato je važno i da im postavimo prava pitanja i dobijemo jasniju sliku njihovog sveta. U previđanju važnosti tih pitanja leže najčešće greške u komunikaciji i zato je izuzetno važno znati kako možemo da zaista razumemo osobu do koje nam je stalo.

Analiza ličnosti

Svako od nas, često i nesvesno, analizira ljude s kojima dolazi u kontakt i prilagođava svoje ophođenje u zavisnosti od svog suda o njima. Dakle, kada ste sa nekim kolegom koji uvek deluje strogo i ozbiljno, s njim verovatno komunicirate drugačije, nego s nekim ko je uglavnom opušten i nasmejan. Na neki način svi smo mi kameleoni, koji u društvu pravimo suptilne promene u svom ponašanju, kako bismo se bolje prilagodili ličnostima ljudi koji nas okružuju i kako bismo se bolje povezali s njima.

Ta sposobnost prilagođavanja ne čini nas neiskrenim, nego uravnoteženim i omogućava nam da koristimo mnoge delove sopstvene ličnosti kako bismo ostvarivali funkcionalnu komunikaciju sa ljudima koji nas okružuju.

Niste centar sveta

Kad god ste u društvu druge osobe, sasvim je prirodno da razmišljate o tome kako se ona oseća i o čemu razmišlja. Zato, čak i podsvesno, primećujemo suptilne tragove emocija na njihovom licu, čitamo njihove pokrete, pratimo pogled i jezik njihovog tela.

Naš mozak se ponaša kao društveni radar koji nam pomaže da odredimo nečije motive i namere, čak i kada je naša pažnja podeljena. Osetljivost na tanane signale koje nam druga osoba šalje omogućava našim instinktima da deluju i primete sve promene u njenom ponašanju što nam na posletku daje mogućnost da zaista zakoračimo u “njene cipele”.

Empatija se, naime, ne zasniva na tome da razmišljamo šta bismo mi uradili da smo na njenom mestu, nego da razumemo njenu jedinstvenu poziciju i zapitamo se šta bi ona uradila.

Što imamo bolje veštine slušanja i empatije, to smo uspešniji u komunikaciji.

Uspeh u životu i poslu svodi se na svrsishodne odnose s drugima, otvorenost za različite perspektive, samosvest i prihvatanje činjenice da naš pogled na svet nije jedini ispravan.

Iako je ponekad teško savladati ego i prihvatiti da postoji mnogo različitih istina, kada jednom uvidite prednosti veštine zauzimanja različitih perspektiva, poštedećete sebe mnogih konflikata, omogućiti bolje razumevanje sa osobama do kojih vam je stalo, pa čak i onima s kojima ste prinuđeni da komunicirate.

Zamislite samo koliko biste muka sebe poštedeli, naročito u odnosu sa najbližima, kada biste umeli da posmatrate svet iz njihove perspektive?

Poznavanjem pravih alata i tehnika možete mnogo bolje da razumete druge, ali i da izbegnete nepotrebne probleme u odnosu.

U želji da te dragocene alate i tehnike učini dostupnim svima Slavica Squire osmislila je Online Power LOVE Design program, kojim možete da unapredite svoj odnos, prvenstveno sa samim sobom, a zatim i sa partnerom.

Ovaj program se održava u potpunosti putem interneta, tako da možete gde god da ste i kada god vam odgovara da uz Slavicinu i podršku celog njenog tima, unapredite svoj odnos s vama najbližim ljudima na viši nivo ili privučete u svoj život ljubav o kakvoj ste oduvek želeli.

Prijave su u toku, a svoj pristup programu možete rezervisati putem ovog linka.

Strah od visine, letenja u avionu, od neke životinje ili javnog nastupa, određene situacije ili neke osobe, možemo uspešno prevazići putem korisnih tehnika NLP metodologije.

Otkrivanjem strukture kojom kreiraju strah i relativno jednostavnom promenom te strukture u koristan resurs, menja se čitava emocionalna postavka čoveka prema određenom strahu.

Licencirani coach ili trener, koji je prošao kroz temeljnu i kvalitetnu NLP edukaciju i raspolaže bogatim iskustvom, u stanju je da na licu mesta, uz par prijatnih vežbi, oslobodi osobu neprijatnosti i momentalno je ostavi u dobrom stanju značajnom za sledeći korak ka kvalitetnijem životu.

Postoji mnogo interesantnih demonstracija kako NLP metode mogu biti korisne u svakodnevnom životu. Neuro-Lingvističko Programiranje zapravo i predstavlja koristan alat u sasvim običnim životnim situacijama, čiji se kvalitet toka ili ishoda značajno menja uz primenu ove plemenite i veoma efikasne metodologije.

Obzirom da se NLP pravac bazira na činjenici da naš um ima sposobnost da u svakom trenutku napravi korisnu promenu, često je lako promeniti stvari kroz jednostavnu konverzaciju i tako izbeći osećaj prolaska kroz „terapiju“. Ovim putem, sve NLP metode moguće je svrsishodno inkorporirati u naš svakodnevni život, na prijemčiv način za bilo kog pojedinca.

Najlepše u radu sa metodama iz NLP-a je što osoba nemora da izlaže sadržaj i da ”razgolićava” svoju dušu, pošto se uopšte ne istražuje sadržaj neprijatnog iskustva već se istražuje samo struktura gde se i pravi mala promena koja onda čini tu razliku koja pravi razliku.

Ako pomislimo na enorman broj ljudi koji leči blaži oblik različitih strahova i fobija, ne tako naivnim medikamentima, možemo uvideti da lečenje posledice prolongira agoniju osobe samom pomisli na prekid terapije, a uzrok i kontrola nelagode i dalje ostaju prisutni, direktno utičući na kvalitet života osobe.

Neprijatne senzacije nisu nužno fatalne, a naš psiho-fizički odgovor na njih pravi razliku između osobe paralisane sopstvenim strahovima i pojedinca rešenog da ne dozvoli strahu pobedu nad svemoćnim umom ljudskog bića.

Uverenja, pozitivni resursi, vizualizacija, reprezentativni sistemi kao i mnoge druge značajne oblasti Neuro-Lingvističkog Programiranja, čine deo prijatnih metoda koje u modernoj psihologiji sve više predstavljaju značajan put ka rešavanju svakodnevnih poteškoća pojedinca.

Sve ono što vas je do sada sprečavalo da ostvarite svoj pun potencijal, usudite se na posao koji želite, vozite se liftom ili žičarom, prezentujete svoje ideje pred publikom, opušteno putujete avionom, suočite se sa autoritetom, nabavite ljubimca ili sa ponosom kažete da se ne bojite pauka, uz primenu NLP tehnika postaje dostupan segment vašeg života, odgovoran za količinu sreće srazmernu vašoj odluci da konačno živite životom koji želite!

Naši iskusni coach-evi su uvek tu za vas, zato zakažite vašu sesiju što pre ovde.

Ono što nam je svima zajedničko jeste obrazac po kojem smo naučeni kako da pratimo putanju “ka uspehu”: opširnije…

Da li vam se čini da ste neprestano iscrpljeni, čak i u jutarnjim satima? Imate li osećaj da ne možete da se izborite sa obimom posla na radnom mestu? Da li imate utisak da vam koncentracija slabi, što je više obaveza pred vama? Obuzima li vas često melanholija, razdražljivost i beznađe?

Ako je tako, vrlo je verovatno da patite od sindroma izgaranja, pojave koja pogađa sve veći broj ljudi. Oni zbog obima svog posla i neprestane izloženosti stresu, upadaju u specifično stanje emocionalne, fizičke i mentalne iscrpljenosti kojoj ne pomaže nikakav odmor, dug san ni relaksacija. Jednostavno, oni imaju osećaj da su dosegli granice svojih kapaciteta i da više nemaju šta da pruže na profesionalnom planu, ali se taj osećaj često preliva i na lični život.

Od ovog stanja „boluju“ najčešće menadžeri, ljudi koji se bave emocionalno zahtevnim zanimanjima poput medicinara i prosvetara ali i nezaposleni ljudi koji se brinu o starijim ljudima, domaćice koje izgaraju za svoj dom, ambiciozni studenti, sportisti…

Simptomi su uglavnom isti kod svih ljudi, bez obzira na zanimanje i radni status. Javljaju se pitanja poput: „Zašto uopšte radim ovo?“, „Koja je poenta svega ovoga?“ ili Kako da izađem iz začaranog kruga?“… Postaju preosetljivi, iritiraju ih i najmanje sitnice. Osećaju se emocionalno iscrpljenim. Teško im je da održe koncentraciju. Menjaju raspoloženja, navike u spavanju i ishrani. Ne vide izlaz.

Još nešto je zajedničko svim ljudima koji su na putu izgaranja – obično su perfekcionisti. Neretko iz detinjstva nose uverenje da nisu dovoljno dobri i da sve što ne odgovara nekom kriterijumu izvanrednosti u njihovim glavama, nije dobro uopšte. Naravno, pošto su taj kriterijum postavili tako da ga nikada ne mogu dostići, ostaju kao Sizif na svojoj uzbrdici neprestano gurajući kamen, koji se u njihovom umu uvek vraća na početak.

Ponekad je problem u tome što iz straha od toga da će ih drugi odbaciti ukoliko uvide da nisu dovoljno dobri, govore “da” stvarima za koje nemaju vremena i energije. Time što svima kažu „da“, sebi uporno govore „ne“. Izgaranje nikad ne bi prestalo, da nema našeg tela, našeg brižljivog „termostata“ koji nepogrešivo prepoznaje preterivanje i koje nam u jednom trenutku poručuje: „To je to: dosta mi je!“

Zato izgaranje, taj fenomen modernog doba, može ozbiljno ugrozi čovekovo zdravlje i zato je od krucijalne važnosti da ga što pre prepoznate. Za početak, možete iskreno odgovoriti na ova pitanja:

Da li ste postali preterano kritični na poslu? Da li vam je teško da pronađete smisao u onome što radite? Da li vam je teško da ustanete iz kreveta, bez obzira na to koliko ste spavali, a kada konačno dođete na posao, ne možete da se naterate da počnete da radite? Da li ste postali nestrpljivi prema kolegama i klijentima? Da li osećate konstantan nedostatak energije koja vam je neophodna da biste bili produktivni? Da li osećate da vas vaši poslovni uspesi ne ispunjavaju? Da li ponekad uzimate hranu, lekove ili alkohol, kako biste se bolje osećali nakon radnog dana? Da li vas muči nekvalitetan san?

Ako ste na većinu ovih pitanja odgovorili potvrdno, velike su šanse da ste žrtva sindroma izgaranja. Ovo stanje može biti rezultat najrazličitijih faktora.

Jedan od njih je nedostatak kontrole, odnosno nesposobnost čoveka da utiče na odluke koje su u direktnoj vezi s njegovim poslom ili obavezom koju u tom trenutku izvršava, poput rasporeda radnih sati, obaveza, resursa potrebnih za rad, stanja osobe o kojoj brine… Neko ko ima osećaj da nema kontrolu nad najvećim delom svog vremena i ne može da bude siguran šta se od njega na očekuje, svakako se neće osećati prijatno.

U radnim sredinama, ponekad je problem nedostatak kadrova, zbog čega na jednu osobu padne preveliki teret odgovornosti, zbog čega trpi i njegov privatan život. Neko ko nema “ventil” u vidu druženja sa porodicom i prijateljima, nema kako da nadoknadi izgubljenu energiju i tone u još veću iscrpljenost.

Ako ste kod sebe prepoznali simptome, čak i ako mislite da nemate snage za to, pokrenite se što pre i zaustavite začarani niz, pre nego što vas telo u tome zaustavi.

Pauza

Kad konstatujete svoje stanje, razmislite o tome da li bi vam odmor mogao biti od pomoći, ako ništa drugo, da sredite svoje misli. Ukoliko je to slučaj, a uzrok vašeg izgaranja je posao, porazgovarajte sa nadređenim i objasnite mu da vam je potrebno neometano odsustvo i vreme koje ćete posvetiti samo sebi. Ako ste pak nezaposleni i izgarate brinući se o domaćinstvu ili nekoj osobi s posebnim potrebama, pokušajte da se na neko vreme izmestite iz te sredine, kako biste barem na kratko promenili perspektivu i sagledali svoju poziciju iz drugog ugla. Kad nađete vremena za sebe, zaustavite se i zapitajte se: Šta je ono što mogu da promenim u ovoj situaciji? Šta me sprečava da to uradim? Kako će moj život izgledati kada bih ovo promenio/promenila? Kako bi moj život mogao da izgleda kada ništa ne bih promenio/promenila? Šta je najgore što može da mi se desi?

Odvojte vreme da odgovore na ova pitanja zapišete i vraćajte im se povremeno, kako biste se podsetili na te ideje. Izlaz iz beznađa ponekad nam je ispred nosa.

Punjenje baterija

Kad otkrijete šta je ono što vas zaista muči i predstavlja vam prepreku da živite život kakav želite, treba da osmislite načine da obnavljate svoju energiju, tako da vam se potpuno izgaranje više ne ponovi.

Nekada je čak nepotrebno da napustite posao koji vas je doveo do izgaranja – potrebno je samo da promenite svoj doživljaj o njemu ili otvoreno porazgovarate sa nadređenima, kako bi vaša pozicija bila bolje definisana.

Bilo da odlučite da je pravi trenutak da promenite posao ili da unapredite stanje na sadašnjem radnom mestu, od izuzetne pomoći može vam biti ONLINE Program za unapređenje karijere, koji se održava u potpunosti putem interneta.

Program je zasnovan na tehnikama i metodama iz sveta NLP-a i coaching-a uz koje ćete naučiti kako da se rasteretite i planirate svoje vreme, precizno komunicirate i pregovarate i tako unapredite svoj položaj na poslu, jasno predstavite svoje kvalitete, znanja i kvalifikacije i briljirate na razgovorima za posao; upravljate svojim stanjem u svakoj situaciji i vešto prevazilazite krize i konflikte i još mnogo toga.

Prijave su otvorene još vrlo kratko i zato odmah rezervišite svoje mesto putem ovog linka.

Piše: Katarina Džoković

Šta ste želeli da budete kad porastete? Sećate li se dečjih maštanja o tome šta želite da postanete kada budete veliki i pametni? „Želim da budem doktor koji će spasavati živote“, „pevačica sa svojim bendom“, „želim da spasem amazonske šume“, „programer koji će napraviti najfantastičniju igricu“, „želim da budem najbolji frizer“, „majstor karatea…“ Da li ste postali ono o čemu ste maštali ili ste još tragači u potrazi za idealnom karijerom, stvorenom baš za vas?

Jeste li tamo gde želite da budete u svom profesionalnom životu ili vam možda još nešto nedostaje? Šta je za vas ono što trenutno radite – da li je to samo posao ili gradite svoju karijeru?

Neki su na samom početku, neki već poseduju širok spektar veština i bogato iskustvo, možda i uspešne karijere. Možda vam se čini da svi, osim vas imaju dugoročne ciljeve i planove koje slede. Bez obzira na razlike u profesionalnom i životnom putu, mnogi od njih se, kao i vi pitaju šta dalje i kako da konačno pronađu to nešto što su zamišljali kao mali, a što je ostalo nedostižno do danas. U stvari najveći broj ljudi ima karijeru koja je više ili manje slučajna, prilike koje dolaze ponekad iskoriste, a ponekad ne, život prolazi, a oni čine najbolje što mogu da nađu put kroz lavirint nezadovoljstva u kome se nalaze. Ako se i vi prepoznajete u tom opisu, treba da znate da svoju budućnost možete da promenite tako što ćete odlučiti da umesto što radite neki posao, počnete da gradite karijeru iz snova.

Prvi i najvažniji korak ka dobijanju onoga što želite jeste da odlučite šta je to što želite.
Čak i ako volite svoj posao, važno je da razmišljate i kreirate viziju budućnosti sopstvenog profesionalnog života, svrhe i strasti, vaših vrednosti i onoga što vas čini jedinstvenim.

„Kada gledam oko sebe, uvek nešto naučim, a to je da uvek budeš svoj, izraziš svoju ličnost i imaš veru u sebe. Nemojte ići okolo tražeći neku uspešnu ličnost kako biste je kopirali. Počnite od korena svog bića i pitajte se: ‘Kako ja mogu biti ja?’ Ako sebi pravite granice u svemu što radite, fizički ili na bilo koji drugi način, one će ući u svaku poru vašeg rada i života. Granice ne postoje. Postoje samo stepenici, na kojima se ne smete zadržavati, nego morate ići dalje“ – Bruce Lee

Vizija je „slika“ kojoj težimo, koja nas inspiriše svakog dana našeg profesionalnog života i najvažniji je faktor u ostvarenju bilo kojih ciljeva koje smo postavili. Razmišljanje i razvijanje vizije pomaže vam da se fokusirate na vašu idealnu karijeru i profesionalni razvoj, da stvorite mentalnu sliku o onome ko želite da postanete i kao takvi, ostvarite u ovom važnom segmentu vašeg života – dostignućima koje želite da postignete, uticaju koji želite da ostvarite, doprinosu koji želite da date i koji će vam doneti ispunjenje i radost.

Ličnu profesionalnu (i životnu viziju) stvarate postepeno, prolazeći kroz proces otkrivanja da biste sebi razjasnili što je najvažnije za vas. Podsetite sebe da ovaj proces ne mora da da savršenu viziju, već za početak jednu skicu koja će rasti i razvijati se zajedno sa vama.
Vaša vizija sadrži odgovor na pitanje gde želite da stignete u svojoj karijerii, definiše buduće optimalno stanje onoga što želite da postignete tokom vremena i motiviše vas i inspiriše da date sve od sebe.

Evo nekoliko koraka da krenete na put stvaranja svoje profesionalne vizije:

1. Odvojte dovoljno vremena za razmišljanje. Budite mirni, otvoreni, radoznalo istražujte i utišajte svog unutrašnjeg kritičara (koji najverovatnije već zna da je „nešto nemoguće“ da nije za vas i da vi niste toga vredni). Odgovorite na sledeća pitanja i zapišite odgovore.

Zamislite sebe u budućnosti u kojoj ste postigli uspeh u karijeri. Za trenutak dozvolite sebi da razmišljate o tome da je sve moguće, da ne postoje nikakve prepreke i da svoju karijeru možete da kreirate kako god želite.

• Kako će izgleda vaša karijera za 5 godina? Za 10 godina?
• Kakva je kompanija u kojoj radite?
• Kakav je tim u kome radite, kakve su kolege, kakav je šef?
• Kako izgleda vaš lični život?
• Šta ste sve postigli?
• Kakav uticaj ste ostvarili?

Razmislite:

Šta je ono što najviše volite da radite i što vas puni energijom, od čega se nikada ne umorite? Da li je to deo vašeg sadašnjeg posla? Kako možete to da učinite njegovim delom?

2. Pregledajte sve svoje odgovore i napišite jednu izjavu koja predstavlja viziju karijere koju za sebe želite. Zapišite je u prvom licu, u sadašnjem vremenu, kao da ste već to postigli, čitajte je svaki dan, napravite simbol vaše vizije, neka vam stalno bude pred očima.

3. Jednom kada napravite nacrt svoje vizije, bavite se njome slikajte je u svom umu, stvorite njenu blistavu sliku koja će biti ispred vas svakoga dana, kada ste zbunjeni, kada ste umorni i hiljadu stvari vas čeka da ih uradite, kada se preispitujete, kada osetite strah pitajući se da li ste na pravom putu, setite se da imate svoju viziju, vratite joj se, povežite se sa njom i oživite je. Učinite je stvarnom.

4. Kada je zapišete, pričajte o njoj i otkrićete kako ona svaki put kada o njoj govorite, postaje sve snažnija, kako više verujete u nju, kako postaje jasnija i vama bliža. Podelite je sa ljudima koji su vam važni i koji će vas podržati. Kada počnete da delite svoju viziju, otkrićete da postoje ljudi koji mogu i žele da vam pomognu na različite načine. Neka se vaša vizija pokaže i izađe u svet.

5. Kada stvorite svoju viziju, onda oko toga organizujte sve svoje aktivnosti. Uradite sve što treba da uradite da biste se približili mestu na kome želite da budete. Sve što radite treba da izražava to što je vaša vizija. Sve ostalo precrtajte, nećete se time baviti. Budite odlučni u tome.

Većina ljudi danas veruje da od njih ništa ne zavisi i prepuštaju stvari slučaju. Većina će pokušati da vas odgovori i reći vam da vaša vizija nije moguća. Vi im možete to dozvoliti, možete im se prikloniti i dozvoliti im da vam ukradu snove.

Druga mogućnost je da se aktivno bavite svojom karijerom. Da prethodnoj većini kradljivaca snova kažete NE i nastavite dalje da kreirate budućnost iz budućnosti, ne iz sadašnjosti. Da sami kreirate svoju viziju, da imate jasnu sliku onoga gde želite da stignete i time povećate svoju efikasnost, produktivnost i motivaciju. Sliku koja će vas voditi, učiniti samopouzdanijim, smanjiti stres i pomoći da se fokusirate na ono što je za vas stvarno važno.

I naravno, potražite poslodavce koji istinski podržavaju zaposlene i njihovu inicijativu u svim aspektima, od učenja i razvoja do mogućnosti menjanja poslova i tranzicije u karijeri, kako biste bili sigurni da ste u pravom, podržavajućem okruženju. Jedino u takvom okruženju možete razviti svoje jedinstvene talente i svoj puni potencijal, a time na najbolji način doprineti razvoju kompanije. Nemojte da pristajete na manje od toga jer je „dužnost duše da bude odana sopstvenim željama i mora se predati svojoj glavnoj strasti“. (Rebecca West)

A ako želite da radite na sebi, tako da vladate svim potrebnim znanjima koja će vas podržati na vašem putu ka karijeri iz snova, od srca vam preporučujem da se prijavite za ONLINE Program za unapređenje karijere!

Reč je o izuzetno praktičnom i primenljivom programu Slavice Squire, koji sadrži probrane tehnike i metode iz sveta NLP-a i coaching-a uz koje će vam uspeh na poslovnom planu biti na dohvat ruke.

Rezervišite svoje mesto odmah putem ovog linka.

Katarina Džoković je sertifikovana kao NLP Trainer od ANLP i kao Profesionalni Coach od ECA. Inspiriše, predaje i stvara na NLP Institutu i Coaching Akademiji Slavice Squire. Više o njoj i ostatku tima pročitajte ovde.

Da li ste nekada razmišljali o tome da otvorite svoju firmu, ali ste se plašili neuspeha? Možda vam se desilo da odustanete od neke odlične poslovne ideje jer vam se učinilo da je rizik preveliki. A možda ste i od nekih ličnih odluka u životu jednostavno odustali, jer niste bili spremni da „stavite na crtu“ nešto što vam je važno.

Mnogi ljudi imaju strah od neuspeha, što ih sputava da urade stvari koje bi mogle da im preokrenu život i donesu im uspeh i sreću o kojima su oduvek sanjali. Problem je u tome što većina ljudi, a naročito ljudi koji su na rukovodećim pozicijama – menadžeri, lideri, preduzetnici… – obično misle da sve moraju sami.

Jasno je da strah postoji, kada znamo da je cena pogrešne odluke izuzetno visoka i upravo zato je važno da se donošenju odluka pristupi podjednako sistematično, kao i bilo kom drugom zadatku.

Zato sa vama delimo ultimativnih osam koraka za sprečavanje neuspeha, koji će vam pomoći da prevaziđete prepreke u donošenju odluka, odaberete najbolja rešenja i ugrabite prilike koje će vas lansirati ka uspehu o kom ste oduvek sanjali.

Pre svega imajte u vidu da je ova strategija primerena donošenju velikih odluka, jer zahteva da izdvojite neko vreme i u proces uključite sve relevantne ljude na koje rezultat te odluke može da utiče.

1. Okupite ljude

Organizujte sastanak na koji ćete pozvati sve ljude koji bi mogli da vam pomognu u donošenju odluke vezanom za vaš projekat ili one na koje bi ta odluka mogla da utiče. Neka broj okupljenih bude manji od 10, da biste mogli da imate smislenu diskusiju.

Neka to budu ljudi koji imaju iskustvo i ekspertizu u toj oblasti, jer je vaš cilj da otkrijete šta bi moglo da pođe naopako i kako to možete da popravite, kao i šta sve može da se uradi kako treba i kako da to i osigurate.

2. Objasnite

Objasnite ljudima koje su vaše ideje vezane za taj projekat. Šta je ono što vas brine i šta vas koči da donesete odluku. Prođite sa njima kroz ove korake, kako bi znali šta treba da rade tokom sastanka.

Ukoliko sami radite ovu vežbu, napišite na papir sve svoje nedoumice, ali i nade kada je reč o rezultatima te odluke. Šta je najbolje što očekujete? Šta je najgore što očekujete? Zapišite što detaljnije možete sve što vam je na pameti kada je reč o projektu.

3. Smislite alternative

Zajedno (ili sami, ako sami radite ovu vežbu) osmislite dve alternative procesu donošenja odluke koji procenjujete. Ako vežbu radite sa svojim timom u firmi, bilo bi dobro da učesnici anonimno predlažu alternative, kako bi mogli bez ustezanja da iznesu svoje mišljenje. U tom slučaju dobro bi bilo da imate i jednu neutralnu osobu, koja nije bliska sa ostalima u grupi, kako bi mogla da prikupi i klasifikuje odgovore.

Kada prikupite sve predloge, zapišite ih na neki papir i glasajte za najbolji, a zatim zajedno prodiskutujte o tome da li je alternativa bolja od originalnog projekta.

Ako originalna ideja i dalje deluje bolje, razmislite kako možete da ojačate svoj projekat integrišući neke komponente alternativnih procesa u svoj plan. Ako sami prolazite kroz ovu tehniku, pitajte nekoga za mišljenje, kad je reč o ovom koraku, kako biste dobili ideju o alternativama.

4. Zašto bi pošlo naopako

Zatim zajedno razmislite šta bi moglo da se desi, kada biste imali vremensku mašinu i otkrili da je u budućnosti originalni plan propao. Tako učesnici sebi daju dozvolu, da čak i u slučaju da im nije prijatno da osporavaju vašu ideju, zapišu svoje sumnje u potencijalne probleme na koje možete naići.

Ipak, i u ovom koraku zadržite anonimnost učesnika, kako biste bili sigurni da ćete dobiti iskrene odgovore. Neka osmisle barem tri moguća neuspeha i naglase šta je razlog za njih.

Koordinator sastanka prikuplja odgovore, a onda izdvaja ključne teme, naročito one koje su učesnici naveli više od jednom.

U slučaju da sami radite ovu vežbu, zamislite se u ulozi neutralnog posmatrača i zapišite šta bi sve moglo poći naopako, iz različitih uglova.

5. Šta je verovatno, a šta ne

Razmislite o tome koje su šanse da se zaista ostvari svaki od tih scenarija. Navedite procentualno svoje procene na osnovu glasanja ili ocene poput: „vrlo verovatno“, „donekle moguće“, „nemoguće“, „malo verovatno“… i slično.

Takođe, uslučaju da sami radite vežbu, potrebno je da konsultujete još nekoga u ovom koraku.

6. Rešavanje problema

Razmislite svi zajedno kako možete da prevaziđete svaki od ovih scenarija. Zapisujte svako moguće rešenje.

7. Optimizovanje uspeha

Sad kada ste potpuno analizirali neuspeh, vreme je za optimističnu stranu priče – kako da svoj uspeh učinite ne samo mogućim, nego i izvesnim!

Ovog puta, „vremenska mašina“ treba da vas povede u budućnost u kojoj je vaš projekat postigao uspeh koji je prevazišao sva vaša očekivanja.

Neka učesnici anonimno zapišu šta su mogući uzroci takvog uspeha. Kao i u slučaju neuspeha, pri postavljanju takve hipotetičke situacije, otključavaju se naši skriveni potencijali, jer se ne zaustavljamo na pitanju „Kako?“, nego dozvoljavamo sebi da zaista maštamo.
Razmotrite sve moguće razloge tako velikog uspeha i glasanjem izdvojte one koji zaslužuju najviše pažnje. Zatim zajedno razmenite mišljenja o tome kojim načinima svaki od tih uzroka uspeha može da se dodatno podrži.

8. Preispitivanje

Na kraju, donosi se konačna ocena o projektu na osnovu dobijenog feedback-a, a ako je potrebno, vežba se ponavlja.

Ove korake možete primeniti na najrazličitije nedoumice sa kojima se suočavate, a naročito su primenjivi u poslovnom okruženju.

A ako biste želeli da predupredite najveći broj poslovnih nedoumica, donosite mudre odluke i neprestano napredujete u poslu, pravi je trenutak da se prijavite za Online program za unapređenje karijere.

Prijave su u toku i zato odmah rezervišite svoje mesto putem ovog linka.

Da li vam se nekada desilo da odustanete od svog cilja posle prve prepreke na koju naiđete? Da li drugima teško prepuštate odgovornost, čak i za sitnice? Da li često krivite sebe za svaki neuspeh?

Ako je tako niste usamljeni. Od perfekcionizma boluju mnogi ljudi – prema nekim istraživanjima, svaki treći čovek.

Dok je težnja ka kontinuiranom usavršavanju nešto pozitivno i korisno za vas i vaš život, perfekcionizam predstavlja tendenciju postavljanja previsokih standarda – toliko visokih, da ih je nemoguće dostići. Međutim, umesto da nauče iz neuspeha i postave razumnije kriterijume, perfekcionisti će ih doživeti kao katastrofu.

Perfekcionizam nastaje jako rano. Deca, koja još nisu spremna da izvuku validne zaključke iz nekih životnih lekcija, ipak shvate kako neke stvari funkcionišu. I pre nego što progovore, znaće da će, ako negde odlutaju, uznemiriti majku, da li ih neko zbog nečega grdi ili pohvaljuje i da li je neko u njihovoj blizini opasan i moćan.

Neka deca će u istom tom periodu steći utisak da nisu vredna, da imaju neku manu ili da uopšteno gledano, nešto nije u redu s njima. Tada se rađa duboko uverenje: “Samo ako sam savršen, drugi me neće odbaciti, ismevati, zlostavljati… Samo savršen mogu biti voljen i prihvaćen”. Taj nesvesni i potpuno netačan zaključak koji izvlače iz svojih iskustava, kasnije ih tera da svaku, pa i najmanju grešku doživljavaju kao teški neuspeh. Zato često pate od problema koji se povezuju sa povećanim nivoom stresa i anksioznosti, imaju nisko samopouzdanje, izbegavaju kontakt sa drugim ljudima i odlažu obaveze čak i onda kada znaju da će posledice biti ozbiljne. Jednostavno, ako već na početku uvide da neće moći da ih izvedu savršeno, podsvesno ne žele ni da započnu da se bave njima. Zato u korenu vrlo rasprostranjene bolesti modernog doba – prokrastinacije, nije lenjost, kako većina ljudi misli, nego perfekcionizam koji parališe svaku akciju.

Ako još niste sigurni da li se i vi ubrajate među perfekcioniste, proverite da li kod sebe primećujete neke od ovih simptoma:

• Ekstremno ste kritični prema sebi i svesni svake, pa i najmanje greške. Zbog toga vam je teško da se uopšte upustite u neki novi projekat. Kada to, pak, učinite, odlažete obaveze što duže možete.
• Težite tome da budete najbolji u svemu čega se dohvatite, čak i u onim oblastima koje vas zapravo ne interesuju.
• Provodite mnogo vremena u proveri (a onda ponovnoj proveri) svog rada. Brine vas svaki detalj.
• Teško vam je da završite započeto. Uglavnom prerano odustanete, uglavnom zbog toga što vam iz prve ne ide dobro od ruke.
• Teško vam je da donesete odluku. Nekad vam je poručivanje hrane u restoranu prava noćna mora.
• Idete na sve ili ništa i posmatrate stvari crno-belo. Ne priznajete “umerenost” i “zlatnu sredinu”.
• Često koristite reči poput: “treba” i “moram”
• Od sebe i drugih imate potpuno nerealistične zahteve, a zbog toga često dolazite i u sukob s drugima.
• Patite od društvene anksioznosti ili socijalne fobije.
• Izbegavate isprobavanje novih stvari, jer se plašite da u njima nećete biti dobri ili da ćete pogrešiti u nečemu.
• Retko se osećate dobro u svojoj koži. Muči vas nisko samopouzdanje.
• Često imate osećaj praznine u duši.
• Osećate fizičke simptome stresa.
• Prejedate se ili ste stalno na nekoj restriktivnoj dijeti.
• Zavisni ste od alkohola ili neke druge supstance.

Ako ste se pronašli u većini ovih stavki, postoji opravdana sumnja da je perfekcionizam nešto što vam predstavlja problem u životu. Iako je sasvim prirodno težiti tome da budemo što možemo bolji, perfekcionizam nije orijentisan pozitivno, nego negativno: umesto da težite uspehu, lovite sami sebi greške. To stvara ogroman stres, jer su perfekcionisti od početka osuđeni na neuspeh.

Ali kako se osloboditi te težnje za neuhvatljivom savršenošću?

Najpre je potrebno da osvestite šta sve gubite zbog svog perfekcionizma i koliko je to veće od onoga što zahvaljujući njemu dobijate. Koliko su vaši odnosi sa drugim ljudima, vaše fizičko zdravlje, samopouzdanje, pa i finansije trpeli zbog toga?

Odbacite “crno-belu” sliku

Savršenstvo ne postoji – pomirite se s tim! Kada prihvatite svoju nesavršenost, prihvatate svoju ljudskost i shvatate da su greške neizbežne jer su sastavni deo učenja. Dozvolite ih sebi. Štaviše, dozvolite sebi da budete namerno nesavršeni.

Postavite prioritete

Znate i sami da nije realno da odjednom obavite 20 zadataka. Odaberite do tri stavke na kojećete se fokusirati, a za to vreme, ostale zanemarite. Za svaku se zapitajte: “Da li zaista moram ovo da uradim?”, „Koliko je to zaista važno?“, „Koliko će mi biti važno za nedelju/mesec/godinu?“

Zavolite svoju nesavršenost

Uživajte u svakom trenutku svog života i posmatrajte svoje zadatke kao avanturu. Cenite sebe i volite se bez obzira na sve. Napišite listu svojih dobrih osobina i ne zaustavljajte se dok ne napišete barem 50. Onda svaki put kad posumnjate u sebe, pročitajte sve te lepe stvari koje ste napisali o sebi.

Brinite i o zdravlju svog tela, duha, uma… Hranite se zdravo, vežbajte, spavajte dovoljno, opustite se kada ste napeti i uživajte u društvu drugih ljudi.

Neka vam mašta bude vodič, a ne gonič

Perfekcionisti se vežu za svoje ciljeve i put do njih smatraju nepromenjivim. Svaki put kad ne ostvare neki očekivani korak, oni su sigurni da su doživeli neuspeh. Oni svoje ciljeve doživljavaju kao odraz vrednosti sopstvene ličnosti i zato im je najmanje udaljavanje od plana, neizdrživ udarac. Neki čak utvrde da ciljevi nisu za njih i potpuno odustanu od njih. Drugi se predaju očajanju.

Međutim, ono što se zapravo dešava je to da nijedna putanja ka uspehu nije pravolinijska. Nekada je napredak spor, ali ga odustajanje sigurno neće ubrzati.

U većini slučajeva, dovoljno je da promenite taktiku i plan, a ne cilj.

Ono što je najvažnije, pružite sebi mnogo ljubavi. Brinite o sebi i obratite pažnju na to kako se sebi obraćate. Naučite da cenite male uspehe i nagrađujte sebe za svako postignuće. Razgovarajte sa vama bliskim ljudima i zamolite ih da vam nabroje stvari zbog kojih vas smatraju uspešnim i posebnim. Verujte im!

A ako hoćete sebe dodatno da podržite, sada je pravi trenutak da donesete najbolju odluku za sebe i prijavite se za Online program ličnog prosperiteta Slavice Squire, jednu od naših najpopularnijih online edukacija.

Ova edukacija sastoji se od 20 video lekcija i obimnih PDF materijala koji će vam biti dostupni u okviru ekskluzivne Facebook grupe namenjene samo vama, polaznicima ovog programa. Sve vreme moći ćete da postavljate neograničen broj pitanja i pratite Slavicina live uključenja tokom kojih ćete dobijati dodatne korisne informacije i odgovore na sve što vas dodatno zanima.

Kroz nju je dosad prošlo više od 1.000 ljudi, a ako biste želeli da otkrijete zašto su je nazvali jednom od najznačajnijih edukacija za lični razvoj, prijavite se putem ovog linka.

Piše: Katarina Džoković, NLP trener i coach

U tradiciji američkih Indijanaca koja je ispunjena neverovatnom simbolikom postoji mnoštvo uzbudljivih primera kojima su oni stvarali red i organizovali svoj život.

Jedna od njih je „pričalica“ ili štap za govor koja ima dubok značaj i koju su indijanska plemena koristila stotinama godina na plemenskim skupovima, kako bi sprečavali da neko prekida i ometa govornika. Ona predstavlja simbol organizacije, fokusa, ljubaznosti, međusobnog slušanja i uvažavanja i sprečava da razmene među učesnicima postanu neprijatne i nevažne.

Dr Carol Locust član Istočnog plemena Cherokee, Centra za istraživanje i obuku Indijanca, u Tucsonu objašnjava o kakvom običaju je reč.

„Svako ko ima štap za razgovor, u rukama ima svetu moć reči. Samo on može da govori, sve dok mu je taj znak u rukama; ostali članovi veća moraju da ćute“, kaže dr Locust.

„Orlovo pero na štapu daje mu hrabrost i visprenost da govori iskreno i mudro. Zečje krzno na kraju podseća ga da reči moraju dopirati iz srca i da moraju biti meke i tople. Plavi kamen ga opominje da Veliki Duh čuje poruku njegovog srca, kao i reči koje izgovara. Školjka, svetlucava i promenljiva, simboliše promene – dana, godišnjih doba, godina – i takođe ljudi i situacija. Perle u četiri boje – žuta za zoru (istok), crvena za sumrak (zapad), bela za sneg (sever) i zelena za zemlju (jug) – predstavljaju simbol moći vaseljene koju ovog trenutka drži u rukama da bi rekao sve što mu je na srcu. Za štap su pričvršćene i dlake velikog bizona. Onaj koji govori može to da čini sa snagom ove ogromne životinje“.

Štap za razgovor se koristio:

• da komunikacija bude konstruktivna i fer,
• a bi se razjasnili odnosi, rešila sporna pitanja i postigao sporazum,
• da bi se postigao konsenzus unutar grupe i obostrana korist i dobrobit,
• da bi se pronašla kreativna rešenja,
• da bi se od grupe stvorio kohezivni tim,
• da bi svako bio uvažen, saslušan i shvaćen od ostalih članova jer niko ne ostaje izvan procesa i obavezan je da učestvuje,
• da bi se stvorio prostor (krug, koji kod Indijanaca ima veliki simbolički značaj) za dobronamerni sastanak bez obzira da li se radi o donošenju odluke, brainstorming-u ili rešavanju konflikata.

Kako je u vašem „plemenu“? Da li je vaša komunikacija kao da već imate „pričalicu“?

Koliko ste spremni da saslušate i shvatite drugu osobu, da joj date priliku da izrazi svoje mišljanje i uvažite je čak i ako vam se to što ste čuli ne dopada ili smatrate potpunom besmislicom? S druge strane, koliko puta ste se u svom „plemenu“ osetili neshvaćenim i niste imali priliku da iznesete svoju ideju ili ste posle prve rečenice etiketirani na neprikladan način? Kako komunicirate u svom „plemenu“? Kako jedni druge doživljavate?

U današnjem savremenom svetu od suštinske i nemerljive važnosti je da naučimo da komuniciramo i imamo odnos takav da naše „pleme“ (bilo da je u pitanju naša porodica, naš tim, naša kompanija…) postigne sinergiju, da u našem odnosu 1 i 1 daju mnogo više od prostog zbira njegovih članova. Ona predstavlja krug podrške i katalizator postizanja fenomenalnih rezultata, kreativnosti, produktivnosti i podržavajućih međuljudskih odnosa u kojima umesto konflikta postoji saradnja i međusobno uvažavanje.

Evo nekoliko ideja kako možete svoju komunikaciju i odnose sa drugim ljudima da podignete na viši nivo i time date svoj doprinos stvaranju sinergije u svom „plemenu“:

1. Prihvatite sebe i budite u miru sa sobom.

Svaka osoba na ovom svetu je vredna, pa tako i vi. Prepoznajte svoju vrednost jer sve dok to ne učinite, nećete moći da prepoznate vrednost drugog ljudskog bića.

2. Naučite da slušate (srcem).

Budite prisutni, aktivno slušajte, ne samo da čujete, već i da razumete osobu preko puta vas. Budite empatični jer smisao se krije u ljudima, ne u izgovorenim rečima.

3. Povežite se sa drugima i dajte im do znanja da su vam potrebni.

Povezivanje započinje kada se druga osoba oseti vrednom. Ponašajte se prema svakome u skladu sa onim kakav bi mogao da bude jer svaka osoba poseduje potencijal koji možete prepoznati ako to želite. Imajte stav: „Šta još mogu učiniti da se ova osoba oseti vrednom?“

4. Postoje tri pitanja koja drugi ljudi uvek postavljaju u vezi sa nama:

„Da li ti je stalo do mene?“

„Da li mi možeš pomoći?“

„Mogu li da ti verujem?“

Razmislite, koji su vaši odgovori na ova pitanja koja unosite u odnos sa drugim ljudima?

5. Budite tu za druge ljude i pružite im podršku da istraju u ostvarenju svojih ciljeva.

Neka znaju da su vam važni. Mi cenimo ljude koji nas cene i koji su tu za nas, to je prirodan proces. Neka vaš moto bude: „Vidim te i želim ti sreću“.

Zapitajte se kako možete nekome da pomognete? Kako još možete da ga podržite?

Učinite sve što je do vas, a ono što vam je potrebno je vera u druge ljude i iskrena želja da im budete podrška. U svakodnevnom životu, ponekad nam se čini da su neki odnosi nerešivi da nije do nas, da naši problemi predstavljaju nepremostive prepreke, gubimo motivaciju, spremni smo da odustanemo i ostavimo sve ili da se do smrti borimo za pobedu ispuštajući ratne pokliče i vitlajući tomahavkom. I u jednom i drugom slučaju, na gubitku smo i mi i naši „protivnici“.

Možda je bolja alternativa da za sebe napravimo „pričalicu“, zakopamo ratne sekire i kreiramo krug međusobnog poverenja i podrške za zajedničke fenomenalne rezultate. Na nama je, zar ne?

Svoju komunikaciju sa bližnjima možete unaprediti tako što ćete ovladati izuzetno korisnim i svuda primenljivim coaching veštinama.

Prvi korak u tome pruža vam Online Coaching Starter, koji je počeo u petak 26. marta, ali još nije kasno da nam se pridružite, ukoliko se prijavite putem ovog linka.

Ne propustite priliku da iz svog doma, kad god vam to odgovara učite veštine koje će vas učiniti boljim šefom, kolegom, partnerom, roditeljem… ukratko boljim čovekom.

Prijavite se ovde i vidimo se!

Katarina Džoković je sertifikovana kao NLP Trainer od ANLP i kao Profesionalni Coach od ECA. Inspiriše, predaje i stvara na NLP Institutu i Coaching Akademiji Slavice Squire. Više o njoj i ostatku tima pročitajte ovde.

Da li ste se nekada zapitali šta je to što zapravo radi profesionalni coach? O tom pozivu se poslednjih godina mnogo govori, a malo zna iako je to jedno od najbrže rastućih zanimanja na svetu.

Najkraće rečeno, profesionalni coaching predstavlja saradnju između coach-a i osobe koja teži uspehu i napretku, u smeru buđenja njegovih najkorisnijih resursa, kako bi on postigao svoj lični i profesionalni maksimum.

U tom smislu, biti profesionalni coach znači podržati klijenta na putu osvešćenja nesvesnih procesa i dati mu pogon da sam dođe do odgovora koji nisu posledica nametanja nekih rešenja od strane drugih ljudi, već deo inspirativnog putovanja na kojem klijent uz podršku coach-a budi svoje unutrašnje resurse za ostvarivanje ciljeva i uklanjanje prepreka koje mu se nađu na tom putu.

Jedna od presudnih stvari o kojoj smo pisali i u ovom tekstu je da coach istinski voli ljude i da svoje klijente najdublje uvažava. On veruje da svaki pojedinac predstavlja celinu punu pozitivnih resursa i bazirajući se na ovom uverenju, uloga coach-a je:

• Da pomogne klijentu da stekne uvid u to gde se tačno nalazi u sadašnjem trenutku
• Da otkrije i pojasni šta tačno klijent želi da postigne
• Ohrabri klijentov put ka samo-otkrivanju potencijala
• Pronađe najbolji odgovarajući sistem za konkretnog klijenta, koji će mu pomoći da razvije neophodne strategije za napredak
• Podstakne klijenta na odgovornost, kao jedan od veoma važnih elemenata za postizanje uspeha i rešavanje problema
• Bude podrška klijentu na putu preciznog utvrđivanja ciljeva i redosleda koraka značajnih za realizaciju cilja
• Da pomogne klijentu da učvrsti svoje potencijale
• Da najbrže dovede klijenta do tačke u kojoj želi da bude…

Coach bazira svoj rad na apsolutnoj zahvalnosti prema svom klijentu i takvim pristupom, on stvara konstruktivan temelj za komunikaciju i poverenje neophodno za uspešnu saradnju.

Takav pristup, otvara mnoge mogućnosti za brži napredak jer je zasnovan na ljudskosti koja u saradnji sa konstruktivnim okvirima zapažanja i preciznim feedback-om, budi pozitivne odgovore u drugima kao i fokus na viziju uspeha umesto na problem.

Razlika između coaching-a i drugih oblika profesionalne pomoći

Iako su mnogi ljudi čuli za coaching, psihoterapiju, mentorstvo, konsalting… i slično, malo ko zaista zna u čemu je razlika između ovih oblika profesionalne pomoći.

Dok nam terapija pomaže vodeći se analizom uzroka u prošlosti koji su doveli do problema, coaching je baziran na sadašnjem trenutku kao jedinom validnom momentu u kojem pojedinac može napraviti promenu koja će imati direktan uticaj na njegovu budućnost. Coaching se zasniva na akciji, ne na analizi.

Konsalting, još jedna srodna vrsta profesionalne pomoći služi dijagnostikovanju problema i davanju predloga rešenja bazranih na ličnoj i profesionalnoj kompetenciji.

U coaching-u, polazi se od uverenja da su timovi ili pojedinci sami sposobni da donesu najbolje moguće rešenje uz podršku coach-a koji im omogućava uvid u potrebne resurse, okvire i pristupe.

Mentor je ekspert koji vam može pružiti mudrost baziranu na ličnom iskustvu, dok je coach osoba koja vas dovodi do momenta u kojem samostalno, kroz ličnu logiku i uverenja postižete željene rezultate.

Trening predstavlja program čiju sadržinu određuje trener ili instruktor. U coaching-u, svaki sadržaj ili pravac određuje isključivo pojedinac ili tim.

Dok se ostali oblici podrške najčešće temelje na nekorisnom ponašanju koje do sada nije dovodilo do pozitivnih rezultata, profesionalni coaching bazira se na individualnim potencijalima, snazi i mogućnostima.

Šta sve dobijate time što učite coaching veštine?

Izučavanje coaching veština, iako je prvenstveno namenjeno onima koji planiraju da se profesionalno bave coaching-om, zapravo je izuzetno korisno i za sve ostale koji žele da izgrade bolje odnose s drugim ljudima.

Ovo su samo neki od benefita:

• Bićete još bolja podrška ljudima koje volite;
• Znaćete kako tačno da pomognete nekome da ostvari svoj dugo željeni cilj, razreši dilemu, problem pretvori u izazov ili da u tome pomognete sami sebi;
• Naučićete kako da zaista slušate sagovornika i time se povežete na mnogo dubljem nivou;
• Vaše veštine komunikacije dovešćete na nivo perfekcije;
• Prilikom poslovnih izazova moći ćete da usmerite sebe i kolege u pravcu korisnih rešenja za kolektiv i kompaniju u kojoj radite;
• Postaćete neko ko tačno zna šta hoće, može da donese jasnu odluku i isto to prenese na one kojima je to potrebno… i još mnogo toga.

Važno je da preispitate vašu želju da zaista napravite pozitivne promene. Jedino tada, učenje coaching veština može biti korisno sredstvo na putu ka uspehu i progresu.

Unutrašnji mir, jasnoća trenutka u kojem se nalazite, lako primenljivi alati, upoznavanje i implementiranje jedinstvenih alata u svakodnevni život, olakšana komunikacija sa okolinom i zaslužnost za sopstveni uspeh i zadovoljstvo čine samo mali deo važnosti i korisnosti izučavanja coaching veština.

Kako da saznate više o coaching-u i otkrijete da li je to poziv za vas?

Ako ste za svoje prijatelje uvek bili „rame za plakanje“, ako ste želeli da studirate psihologiju, ali vas je život odveo u nekom drugom pravcu i ako ste neko ko svim srcem voli i pomaže druge, nema sumnje da biste se odlično snašli u poziciji coach-a.

Ipak, prethodno je potrebno da ovladate veštinama koje su neophodne ne samo za bavljenje tim poslom, nego i za kvalitetnu poslovnu komunikaciju, bolje odnose sa decom, partnerom, prijateljima… ukratko svim drugim ljudima.

Sada kada zbog novonastale situacije u celom svetu verovatno imate nešto više vremena koje provodite u kući, pravi je trenutak da naučite upravo coaching veštine.

Naime, Slavica Squire, osnivač Coaching Akademije, prve institucije sa akreditovanim programom namenjenim profesionalnim coach-evima, koja je ujedno i potpredsednik Evropske Coaching Asocijacije, osmislila je za vas Online Coaching Starter kako biste otkrili da li je coaching profesija za vas, ali i dobili odmah primenljive alate i znanja koji će unaprediti sve sfere vašeg života.
Ovaj program se sastoji od Slavicinih lekcija uživo putem Zoom platforme i video lekcija praćenih obimnim pisanim materijalom, a tokom šest nedelja ovog programa, na raspolaganju vam je i jedinstvena grupa podrške na Facebook-u.

Pravi trenutak da se prijavite za ovaj program je SAD, jer je u toku upis nove grupe polaznika! To možete učiniti putem ovog linka.

Verovatno ste se ponekad zapitali zašto su ljudi tako neljubazni jedni prema drugima. U gradskom prevozu, na šalteru banke, u redu ispred kase u supermarketu… gotovo svakodnevno možete biti svedoci neke neprijatnosti. Kada s nekim poželite da prokomentarišete tu pojavu, uglavnom ćete naići na istomišljenike koji se i sami čude gde su nestali lepo vaspitanje, ljubaznost i učtivost.

Ono što tada zaboravljamo je da su ti ljudi od malih nogu navikli da se ponašaju na takav način. Roditelji, koji i sami mogu biti vrlo osetljivi na nečije nepristojno ponašanje, često gledaju kroz prste sopstvenoj deci koja pokazuju znake neljubaznosti, pa čak i besa. Ne kaže se uzalud da je roditeljska ljubav slepa… Toliko volimo svoju decu, da zaboravljamo da oni „mrgudi“ nisu sami od sebe odlučili da će se ponašati sebično, neljubazno, pa i bezobrazno. I oni su nekada bili nečija deca koja nisu na vreme dobila uputstvo za srećan život od svojih roditelja. Da li ste ga vi dali svojoj deci?

Roditelji donose na hiljade manjih ili većih odluka svakog dana od kojih svaka može umanjiti ili povećati osećaj lične vrednosti, empatiju, opuštenost i zadovoljstvo kod deteta. Nažalost, na prvi pogled, te odluke roditeljima ne izgledaju kao lekcije koje daju svojim potomcima, ali to svakako jesu. Ako se dete valja po podu supermarketa rešeno da dobije još jednu čokoladicu, a vi odlučite da udovoljite njegovoj želji, to ne liči na trenutak u kom ispred zelene table kredom ispisujete reči: „Ako želiš nešto da dobiješ, potrebno je samo da to što glasnije zahtevaš“, ali je to upravo ona lekcija koju ste detetu dali. Za nekih dvadesetak godina, kada vaše dete više ne bude dete, ta lekcija biće nešto što će mu svakodnevno zagorčavati život. Jer, više neće biti društveno prihvatljivo da se na viku i buku zahteva nešto bez ikakvih zasluga, a drugi alat za postizanje ciljeva neće imati.

Ovo su najčešće greške koje roditelji prave, a zbog kojih deca ne uspevaju da izađu na kraj sa izazovima odraslog doba:

Nagrađujete loše ponašanje

Ljudi uče jako brzo koje ponašanje dovodi do rezultata koje želimo. Kad dete uvidi da izlivi besa, vika i plač mogu da ih dovedu do primamljivih nagrada, oni će to nastaviti da rade, sve do trenutka kada dođu do granice vašeg strpljenja i nauče šta znači: „Ne“.

Naučiti kako smireno, ali jasno poručiti detetu dokle može da ide sa svojim ponašanjem deluje kao nemoguća misija, ali uz prave veštine je i te kako izvodljivo.

Dajete mu loš primer

Deca najbolje uče tako što oponašaju druge. Ako ste neko ko je često namrgođen, ko ima običaj da podvikne, ako ne govorite: „Dobar dan“, „Hvala“, „Molim“… to su stvari koje će deca modelovati od vas.

Modelovanje nije nešto što se dešava preko noći – to je dugotrajan proces preuzimanja nečijih navika, postupaka, reakcija i zato je potrebno da uvek znate da vas dete pomno posmatra i upija vaše korake.

Budite dosledni i uporni u tome da im pružate pozitivan primer, da vi sami budete najbolja verzija sebe i tome ćete naučiti i vaše dete.

Ne ostavljate mu mogućnost izbora

Deca vrlo rano počinju da razumevaju uzročno-posledične odnose. Znaju da neka odluka koju donesu, neki postupak koji naprave, dovodi do tačno određenog ishoda. To istovremeno znači da deca mogu polako da preuzimaju odgovornost za sopstvene postupke. Tako će znati da ako odaberu da ne sklone igračke za sobom, možda neće imati priliku da se njima igraju sve do sutra, a ako ih pospreme, da će moći da se igraju i posle ručka. Naučiće da njihovi izbori dovode do rezultata na koje sami mogu da utiču, ali i još jednu važnu lekciju: da njihove odluke i postupci nisu u nekakvom vakuumu, nego da utiču i na druge ljude oko njih.

Ne učite ga saosećajnosti

Empatija je izuzetno važna, ne samo kako dete ne bi nehotice povređivalo druge oko sebe, nego i zbog toga što im pomaže da prepoznaju svoja sopstvena osećanja. Pomozite detetu da imenuje ono što oseća i prepozna ta ista osećanja kod drugih.

Rešavate sve njegove probleme

Dva najvrednija poklona koja detetu možete dati su:

Da ih naučite kako da rešavaju probleme
Da ih uključite u obavljanje porodičnih obaveza

Ponekad ljudi nemaju strpljenja da posmatraju kako dete koje još nema finu motoriku drži krpu u ruci i briše prašinu sa njemu dostupnih površina. Međutim, važno je da dete od malih nogu bude svesno da je njegov doprinos važan i da može samo da se pobrine za neke stvari. U suprotnom, ako se oseća bespomoćno i zavisno od svojih roditelja, a pritom veruje da uvek postoji neko ko će obavljati sve obaveze umesto njih, to može da se razvije u duboko uverenje da nije sposobno za samostalan život.

Nije poenta u tome da budete nepogrešiv roditelj, koji će se stresirati oko svake reči koju uputi svom detetu. Poenta je u tome da ovladate veštinama pozitivnog uticaja na druge, postavljanja pravih pitanja i pružanja podrške, koje su od neprocenjivog značaja, ne samo u odnosu sa decom, nego i sa svim drugim ljudima.

Te veštine se duže od jedne decenije izučavaju na Coaching Akademiji Slavice Squire, koja je prvenstveno namenjena onima koji žele profesionalno da se bave jednom od najplemenitijih profesija današnjice, ali koja može biti od neprocenjivog značaja za roditelje dece svih uzrasta.

Profesionalni coachevi pomažu svojim klijentima da sami dođu do odgovora koji su im potrebni kako bi maksimalno koristili svoje potencijale, a to je upravo podrška kakva je potrebna i svakom detetu na ovom svetu. Zato mnogi polaznici Coaching Professional dolaze na Coaching Akademiju sa ciljem da unaprede svoje menadžerske sposobnosti ili postanu profesionalni coach, ali po završetku edukacije navode bolju komunikaciju sa svojim partnerima, decom, roditeljima, prijateljima… kao najvažniji benefit koji su dobili.

Ako želite da ovladate coaching veštinama, prvi korak na tom putu je Coaching Starter, edukacija tokom koje ćete punih DEVET SATI uživo na Zoom platformi i čak DVA MESECA online video lekcija učiti odmah primenljive coaching veštine. Ukoliko ispunite sve uslove, dobićete potvrdu Coaching Akademije, s kojom možete da nastavite svoju edukaciju kod nas i ovladati znanjima koja će vas, ne samo učiniti boljim roditeljem, nego i supružnikom, kolegom, prijateljem… ukratko, boljim čovekom.

Rezervišite odmah svoje mesto putem ovog linka.