Zar ne bi bilo divno da postoji neka vrsta tehnike koja može u trenutku da podigne Vaše veštine uspostavljanja izvanrednog kontakta (raport) na viši nivo? Nešto tajno za šta jako malo ljudi zna i koristi. Uspostaviti raport znači biti na istom nivou sa nekim, na istoj talasnoj dužini. U istom plemenu. Ovo znači ponašati se kao ta osoba, pričati kao ta osoba i takođe koristiti slične ili iste reči koje ona koristi, govoriti njenim jezikom.

Vizuelni/Auditivni/Kinestetički sistem (VAK)

Mnogi od vas koji ovo čitaju, su verovatno upoznati sa VAK sistemima i znaju kako to generalno funkcioniše. Bez obzira da li ste upoznati sa tim ili ne, naučiću vas na koje reči treba da obraćate pažnju i na koji način će vam one olakšati uspostavljanje raporta. VAK ili reprezentativni sistemi su ustvari naša čula koja nam omogućavaju da primamo informacije, rešavamo probleme, razmišljamo ili učestvujemo u različitim aktivnostima. Još jednostavnije – reprezentativni sistemi određuju način na koji obrađujemo informacije.

Većina ljudi ima jedan dominantan reprezentativni sistem, a jako malom broju ljudi je to teško odrediti. Pre nego što pomislite da Vi spadate u ljude kojima je teško odrediti primarni reprezentativni sistem, reću ću Vam da ne spadate! Sada pažljivo pročitajte nastavak teksta i razumećete o čemu pričam.

Vizuelni tip

Prednost ljudi koji pretežno koriste vizuelni sistem je u tome što oni jako brzo procesiraju i razumeju informacije, jer ih oni bukvalno vide ispred sebe. Očigledno je da, ukoliko je njihov vid prednost, imaju 2 oblasti u kojima imaju poteškoća. Na primer, u učionici će vizuelni učenik želeti da uči sa flip-čarta, table, videa, slika, ili demonstracija uživo, radije nego da sluša profesora kako predaje lekciju celog časa. Tako da deca koja imaju problem sa određenim predmetima u školi možda procesiraju informacije na dugačiji način od onoga na koji profesor podučava.

Reči koje vizuelci koriste:

[table id=21 /]

Zar ne bi bilo divno da postoji neka vrsta tehnike koja može u trenutku da podigne Vaše veštine uspostavljanja izvanrednog kontakta (raport) na viši nivo? Nešto tajno za šta jako malo ljudi zna i koristi. Uspostaviti raport znači biti na istom nivou sa nekim, na istoj talasnoj dužini. U istom plemenu. Ovo znači ponašati se kao ta osoba, pričati kao ta osoba i takođe koristiti slične ili iste reči koje ona koristi, govoriti njenim jezikom.

Vizuelni/Auditivni/Kinestetički sistem (VAK)

Mnogi od vas koji ovo čitaju, su verovatno upoznati sa VAK sistemima i znaju kako to generalno funkcioniše. Bez obzira da li ste upoznati sa tim ili ne, naučiću vas na koje reči treba da obraćate pažnju i na koji način će vam one olakšati uspostavljanje raporta. VAK ili reprezentativni sistemi su ustvari naša čula koja nam omogućavaju da primamo informacije, rešavamo probleme, razmišljamo ili učestvujemo u različitim aktivnostima. Još jednostavnije – reprezentativni sistemi određuju način na koji obrađujemo informacije.

Većina ljudi ima jedan dominantan reprezentativni sistem, a jako malom broju ljudi je to teško odrediti. Pre nego što pomislite da Vi spadate u ljude kojima je teško odrediti primarni reprezentativni sistem, reću ću Vam da ne spadate! Sada pažljivo pročitajte nastavak teksta i razumećete o čemu pričam.

Vizuelni tip

Prednost ljudi koji pretežno koriste vizuelni sistem je u tome što oni jako brzo procesiraju i razumeju informacije, jer ih oni bukvalno vide ispred sebe. Očigledno je da, ukoliko je njihov vid prednost, imaju 2 oblasti u kojima imaju poteškoća. Na primer, u učionici će vizuelni učenik želeti da uči sa flip-čarta, table, videa, slika, ili demonstracija uživo, radije nego da sluša profesora kako predaje lekciju celog časa. Tako da deca koja imaju problem sa određenim predmetima u školi možda procesiraju informacije na dugačiji način od onoga na koji profesor podučava.

Reči koje vizuelci koriste:

[table id=21 /]

Zar ne bi bilo divno da postoji neka vrsta tehnike koja može u trenutku da podigne Vaše veštine uspostavljanja izvanrednog kontakta (raport) na viši nivo? Nešto tajno za šta jako malo ljudi zna i koristi. Uspostaviti raport znači biti na istom nivou sa nekim, na istoj talasnoj dužini. U istom plemenu. Ovo znači ponašati se kao ta osoba, pričati kao ta osoba i takođe koristiti slične ili iste reči koje ona koristi, govoriti njenim jezikom.

Vizuelni/Auditivni/Kinestetički sistem (VAK)

Mnogi od vas koji ovo čitaju, su verovatno upoznati sa VAK sistemima i znaju kako to generalno funkcioniše. Bez obzira da li ste upoznati sa tim ili ne, naučiću vas na koje reči treba da obraćate pažnju i na koji način će vam one olakšati uspostavljanje raporta. VAK ili reprezentativni sistemi su ustvari naša čula koja nam omogućavaju da primamo informacije, rešavamo probleme, razmišljamo ili učestvujemo u različitim aktivnostima. Još jednostavnije – reprezentativni sistemi određuju način na koji obrađujemo informacije.

Većina ljudi ima jedan dominantan reprezentativni sistem, a jako malom broju ljudi je to teško odrediti. Pre nego što pomislite da Vi spadate u ljude kojima je teško odrediti primarni reprezentativni sistem, reću ću Vam da ne spadate! Sada pažljivo pročitajte nastavak teksta i razumećete o čemu pričam.

Vizuelni tip

Prednost ljudi koji pretežno koriste vizuelni sistem je u tome što oni jako brzo procesiraju i razumeju informacije, jer ih oni bukvalno vide ispred sebe. Očigledno je da, ukoliko je njihov vid prednost, imaju 2 oblasti u kojima imaju poteškoća. Na primer, u učionici će vizuelni učenik želeti da uči sa flip-čarta, table, videa, slika, ili demonstracija uživo, radije nego da sluša profesora kako predaje lekciju celog časa. Tako da deca koja imaju problem sa određenim predmetima u školi možda procesiraju informacije na dugačiji način od onoga na koji profesor podučava.

Reči koje vizuelci koriste:

predvideti
pregledati
fokusirati se
horizont
ideja
privid
ilustrovati
zamišljati
gledati
videti
primetiti
posmatrati
očigledno
izgledi
percepcija
slika
pokazivati
scena
prizor
opseg
razmatrati
predstaviti
pogled
skica
zamisliti
pregled
nejasno
vizija
gledati
svedočiti
uočiti

Zar ne bi bilo divno da postoji neka vrsta tehnike koja može u trenutku da podigne Vaše veštine uspostavljanja izvanrednog kontakta (raport) na viši nivo? Nešto tajno za šta jako malo ljudi zna i koristi. Uspostaviti raport znači biti na istom nivou sa nekim, na istoj talasnoj dužini. U istom plemenu. Ovo znači ponašati se kao ta osoba, pričati kao ta osoba i takođe koristiti slične ili iste reči koje ona koristi, govoriti njenim jezikom.

Vizuelni/Auditivni/Kinestetički sistem (VAK)

Mnogi od vas koji ovo čitaju, su verovatno upoznati sa VAK sistemima i znaju kako to generalno funkcioniše. Bez obzira da li ste upoznati sa tim ili ne, naučiću vas na koje reči treba da obraćate pažnju i na koji način će vam one olakšati uspostavljanje raporta. VAK ili reprezentativni sistemi su ustvari naša čula koja nam omogućavaju da primamo informacije, rešavamo probleme, razmišljamo ili učestvujemo u različitim aktivnostima. Još jednostavnije – reprezentativni sistemi određuju način na koji obrađujemo informacije.

Većina ljudi ima jedan dominantan reprezentativni sistem, a jako malom broju ljudi je to teško odrediti. Pre nego što pomislite da Vi spadate u ljude kojima je teško odrediti primarni reprezentativni sistem, reću ću Vam da ne spadate! Sada pažljivo pročitajte nastavak teksta i razumećete o čemu pričam.

Vizuelni tip

Prednost ljudi koji pretežno koriste vizuelni sistem je u tome što oni jako brzo procesiraju i razumeju informacije, jer ih oni bukvalno vide ispred sebe. Očigledno je da, ukoliko je njihov vid prednost, imaju 2 oblasti u kojima imaju poteškoća. Na primer, u učionici će vizuelni učenik želeti da uči sa flip-čarta, table, videa, slika, ili demonstracija uživo, radije nego da sluša profesora kako predaje lekciju celog časa. Tako da deca koja imaju problem sa određenim predmetima u školi možda procesiraju informacije na dugačiji način od onoga na koji profesor podučava.

Reči koje vizuelci koriste:

• promatrati
• izgled
• jasnoća
• upadljivo
• sanjariti
• razlikovati

predvideti
pregledati
fokusirati se
horizont
ideja
privid
ilustrovati
zamišljati
gledati
videti
primetiti
posmatrati
očigledno
izgledi
percepcija
slika
pokazivati
scena
prizor
opseg
razmatrati
predstaviti
pogled
skica
zamisliti
pregled
nejasno
vizija
gledati
svedočiti
uočiti

Zar ne bi bilo divno da postoji neka vrsta tehnike koja može u trenutku da podigne Vaše veštine uspostavljanja izvanrednog kontakta (raport) na viši nivo? Nešto tajno za šta jako malo ljudi zna i koristi. Uspostaviti raport znači biti na istom nivou sa nekim, na istoj talasnoj dužini. U istom plemenu. Ovo znači ponašati se kao ta osoba, pričati kao ta osoba i takođe koristiti slične ili iste reči koje ona koristi, govoriti njenim jezikom.

Vizuelni/Auditivni/Kinestetički sistem (VAK)

Mnogi od vas koji ovo čitaju, su verovatno upoznati sa VAK sistemima i znaju kako to generalno funkcioniše. Bez obzira da li ste upoznati sa tim ili ne, naučiću vas na koje reči treba da obraćate pažnju i na koji način će vam one olakšati uspostavljanje raporta. VAK ili reprezentativni sistemi su ustvari naša čula koja nam omogućavaju da primamo informacije, rešavamo probleme, razmišljamo ili učestvujemo u različitim aktivnostima. Još jednostavnije – reprezentativni sistemi određuju način na koji obrađujemo informacije.

Većina ljudi ima jedan dominantan reprezentativni sistem, a jako malom broju ljudi je to teško odrediti. Pre nego što pomislite da Vi spadate u ljude kojima je teško odrediti primarni reprezentativni sistem, reću ću Vam da ne spadate! Sada pažljivo pročitajte nastavak teksta i razumećete o čemu pričam.

Vizuelni tip

Prednost ljudi koji pretežno koriste vizuelni sistem je u tome što oni jako brzo procesiraju i razumeju informacije, jer ih oni bukvalno vide ispred sebe. Očigledno je da, ukoliko je njihov vid prednost, imaju 2 oblasti u kojima imaju poteškoća. Na primer, u učionici će vizuelni učenik želeti da uči sa flip-čarta, table, videa, slika, ili demonstracija uživo, radije nego da sluša profesora kako predaje lekciju celog časa. Tako da deca koja imaju problem sa određenim predmetima u školi možda procesiraju informacije na dugačiji način od onoga na koji profesor podučava.

Reči koje vizuelci koriste:

• promatrati
• izgled
• jasnoća
• upadljivo
• sanjariti
• razlikovati

predvideti
pregledati
fokusirati se
horizont
ideja
privid
ilustrovati
zamišljati
gledati
videti
primetiti
posmatrati
očigledno
izgledi
percepcija
slika
pokazivati
scena
prizor
opseg
razmatrati
predstaviti
pogled
skica
zamisliti
pregled
nejasno
vizija
gledati
svedočiti
uočiti

NLP ima set ideja koje su zaista korisne. To nisu činjenice ni istine i niko ne tvrdi da su tačne. To su samo ideje kako pristupati životu. Ako ih ih prihvatite i počnete da se ponašate kao da si istina to će umnogome da unapredi vaš život. Jer, to je ustvari i suština NLP-a – razumevanje sebe i razumevanje interakcije sa drugim ljudima. Predstavićemo vam jednu od važnih ideja NLP-a.

Živimo u svetu koji može biti prilično negativan. Novine, televizija i druge vrste medija se više fokusiraju na loše stvari koje se dešavaju u svetu – kao da potkopavaju uspeh, a veličaju neuspeh i sramotu. Ovo je očigledno u sapunicama i sličnim serijama u kojima se predstavljaju loši odnosi između ljudi. Ideja „ne postoji neuspeh, samo feedback“ se fokusira na učenje – učenje iz grešaka. Ukoliko ne pokušamo, kako ćemo naučiti? Ukoliko modelujemo (posmatramo, pa primenjujemo na sebe) vrhunske sportiste, primetićemo kako oni prihvataju i uče iz svojih grešaka (neuspeha). U fudbalu, vrhunski napadač će izvesti deset šuteva; od kojih će pet uznemiriti golmana i odbrambene igrače, a krajnji rezultat njegovih šuteva biće jedan ili dva gola. Tako da mi možemo pomisliti da oni 80 ili 90 % vremena greše, a oni ustvari iz svakog pokušaja uče šta je potrebno da bi dali gol.

U „National Portrait“ galeriji u Londonu nalazi se portret dramaturga Samuel Beckett-a sa citatom: „Pogreši, pogreši opet, pogreši bolje.“

U poslu, vrhunski preduzetnici i menadžeri znaju da ne mogu uvek da donesu pravu odluku – zapravo, samo 50 % odluka donosi prave rezultate. Međutim, oni konstantno nastavljaju da uče iz svojih „grešaka“ , i da prihvataju „neuspeh“ kao deo procesa donošenja odluka koji potreban za uspeh.

Kako ovo možemo primeniti na naš svakodnevni život? Današnje društvo ima averziju od rizika i strah od neuspeha, zbog koga ne isprobava nove stvari već se drži onog poznatog u uverenju da je to bezbedno i sigurno. Međutim, to nas naravno ograničava, jer učenje iz grešaka je pozitivan proces koji nas vodi nečemu novom i daje rezultate u našem životu. Zato, preimenujte „neuspeh“ (=loše) i „učenje“ (=dobro), jer time je popločan put uspeha…

NLP ima set ideja koje su zaista korisne. To nisu činjenice ni istine i niko ne tvrdi da su tačne. To su samo ideje kako pristupati životu. Ako ih ih prihvatite i počnete da se ponašate kao da si istina to će umnogome da unapredi vaš život. Jer, to je ustvari i suština NLP-a – razumevanje sebe i razumevanje interakcije sa drugim ljudima. Predstavićemo vam jednu od važnih ideja NLP-a.

Živimo u svetu koji može biti prilično negativan. Novine, televizija i druge vrste medija se više fokusiraju na loše stvari koje se dešavaju u svetu – kao da potkopavaju uspeh, a veličaju neuspeh i sramotu. Ovo je očigledno u sapunicama i sličnim serijama u kojima se predstavljaju loši odnosi između ljudi. Ideja „ne postoji neuspeh, samo feedback“ se fokusira na učenje – učenje iz grešaka. Ukoliko ne pokušamo, kako ćemo naučiti? Ukoliko modelujemo (posmatramo, pa primenjujemo na sebe) vrhunske sportiste, primetićemo kako oni prihvataju i uče iz svojih grešaka (neuspeha). U fudbalu, vrhunski napadač će izvesti deset šuteva; od kojih će pet uznemiriti golmana i odbrambene igrače, a krajnji rezultat njegovih šuteva biće jedan ili dva gola. Tako da mi možemo pomisliti da oni 80 ili 90 % vremena greše, a oni ustvari iz svakog pokušaja uče šta je potrebno da bi dali gol.

U „National Portrait“ galeriji u Londonu nalazi se portret dramaturga Samuel Beckett-a sa citatom: „Pogreši, pogreši opet, pogreši bolje.“

U poslu, vrhunski preduzetnici i menadžeri znaju da ne mogu uvek da donesu pravu odluku – zapravo, samo 50 % odluka donosi prave rezultate. Međutim, oni konstantno nastavljaju da uče iz svojih „grešaka“ , i da prihvataju „neuspeh“ kao deo procesa donošenja odluka koji potreban za uspeh.

Kako ovo možemo primeniti na naš svakodnevni život? Današnje društvo ima averziju od rizika i strah od neuspeha, zbog koga ne isprobava nove stvari već se drži onog poznatog u uverenju da je to bezbedno i sigurno. Međutim, to nas naravno ograničava, jer učenje iz grešaka je pozitivan proces koji nas vodi nečemu novom i daje rezultate u našem životu. Zato, preimenujte „neuspeh“ (=loše) i „učenje“ (=dobro), jer time je popločan put uspeha…

NLP ima set ideja koje su zaista korisne. To nisu činjenice ni istine i niko ne tvrdi da su tačne. To su samo ideje kako pristupati životu. Ako ih ih prihvatite i počnete da se ponašate kao da si istina to će umnogome da unapredi vaš život. Jer, to je ustvari i suština NLP-a – razumevanje sebe i razumevanje interakcije sa drugim ljudima. Predstavićemo vam jednu od važnih ideja NLP-a.

Živimo u svetu koji može biti prilično negativan. Novine, televizija i druge vrste medija se više fokusiraju na loše stvari koje se dešavaju u svetu – kao da potkopavaju uspeh, a veličaju neuspeh i sramotu. Ovo je očigledno u sapunicama i sličnim serijama u kojima se predstavljaju loši odnosi između ljudi. Ideja „ne postoji neuspeh, samo feedback“ se fokusira na učenje – učenje iz grešaka. Ukoliko ne pokušamo, kako ćemo naučiti? Ukoliko modelujemo (posmatramo, pa primenjujemo na sebe) vrhunske sportiste, primetićemo kako oni prihvataju i uče iz svojih grešaka (neuspeha). U fudbalu, vrhunski napadač će izvesti deset šuteva; od kojih će pet uznemiriti golmana i odbrambene igrače, a krajnji rezultat njegovih šuteva biće jedan ili dva gola. Tako da mi možemo pomisliti da oni 80 ili 90 % vremena greše, a oni ustvari iz svakog pokušaja uče šta je potrebno da bi dali gol.

U „National Portrait“ galeriji u Londonu nalazi se portret dramaturga Samuel Beckett-a sa citatom: „Pogreši, pogreši opet, pogreši bolje.“

U poslu, vrhunski preduzetnici i menadžeri znaju da ne mogu uvek da donesu pravu odluku – zapravo, samo 50 % odluka donosi prave rezultate. Međutim, oni konstantno nastavljaju da uče iz svojih „grešaka“ , i da prihvataju „neuspeh“ kao deo procesa donošenja odluka koji potreban za uspeh.

Kako ovo možemo primeniti na naš svakodnevni život? Današnje društvo ima averziju od rizika i strah od neuspeha, zbog koga ne isprobava nove stvari već se drži onog poznatog u uverenju da je to bezbedno i sigurno. Međutim, to nas naravno ograničava, jer učenje iz grešaka je pozitivan proces koji nas vodi nečemu novom i daje rezultate u našem životu. Zato, preimenujte „neuspeh“ (=loše) i „učenje“ (=dobro), jer time je popločan put uspeha…

NLP ima set ideja koje su zaista korisne. To nisu činjenice ni istine i niko ne tvrdi da su tačne. To su samo ideje kako pristupati životu. Ako ih ih prihvatite i počnete da se ponašate kao da si istina to će umnogome da unapredi vaš život. Jer, to je ustvari i suština NLP-a – razumevanje sebe i razumevanje interakcije sa drugim ljudima. Predstavićemo vam jednu od važnih ideja NLP-a.

Živimo u svetu koji može biti prilično negativan. Novine, televizija i druge vrste medija se više fokusiraju na loše stvari koje se dešavaju u svetu – kao da potkopavaju uspeh, a veličaju neuspeh i sramotu. Ovo je očigledno u sapunicama i sličnim serijama u kojima se predstavljaju loši odnosi između ljudi. Ideja „ne postoji neuspeh, samo feedback“ se fokusira na učenje – učenje iz grešaka. Ukoliko ne pokušamo, kako ćemo naučiti? Ukoliko modelujemo (posmatramo, pa primenjujemo na sebe) vrhunske sportiste, primetićemo kako oni prihvataju i uče iz svojih grešaka (neuspeha). U fudbalu, vrhunski napadač će izvesti deset šuteva; od kojih će pet uznemiriti golmana i odbrambene igrače, a krajnji rezultat njegovih šuteva biće jedan ili dva gola. Tako da mi možemo pomisliti da oni 80 ili 90 % vremena greše, a oni ustvari iz svakog pokušaja uče šta je potrebno da bi dali gol.

U „National Portrait“ galeriji u Londonu nalazi se portret dramaturga Samuel Beckett-a sa citatom: „Pogreši, pogreši opet, pogreši bolje.“

U poslu, vrhunski preduzetnici i menadžeri znaju da ne mogu uvek da donesu pravu odluku – zapravo, samo 50 % odluka donosi prave rezultate. Međutim, oni konstantno nastavljaju da uče iz svojih „grešaka“ , i da prihvataju „neuspeh“ kao deo procesa donošenja odluka koji potreban za uspeh.

Kako ovo možemo primeniti na naš svakodnevni život? Današnje društvo ima averziju od rizika i strah od neuspeha, zbog koga ne isprobava nove stvari već se drži onog poznatog u uverenju da je to bezbedno i sigurno. Međutim, to nas naravno ograničava, jer učenje iz grešaka je pozitivan proces koji nas vodi nečemu novom i daje rezultate u našem životu. Zato, preimenujte „neuspeh“ (=loše) i „učenje“ (=dobro), jer time je popločan put uspeha…

NLP ima set ideja koje su zaista korisne. To nisu činjenice ni istine i niko ne tvrdi da su tačne. To su samo ideje kako pristupati životu. Ako ih ih prihvatite i počnete da se ponašate kao da si istina to će umnogome da unapredi vaš život. Jer, to je ustvari i suština NLP-a – razumevanje sebe i razumevanje interakcije sa drugim ljudima. Predstavićemo vam jednu od važnih ideja NLP-a.

Živimo u svetu koji može biti prilično negativan. Novine, televizija i druge vrste medija se više fokusiraju na loše stvari koje se dešavaju u svetu – kao da potkopavaju uspeh, a veličaju neuspeh i sramotu. Ovo je očigledno u sapunicama i sličnim serijama u kojima se predstavljaju loši odnosi između ljudi. Ideja „ne postoji neuspeh, samo feedback“ se fokusira na učenje – učenje iz grešaka. Ukoliko ne pokušamo, kako ćemo naučiti? Ukoliko modelujemo (posmatramo, pa primenjujemo na sebe) vrhunske sportiste, primetićemo kako oni prihvataju i uče iz svojih grešaka (neuspeha). U fudbalu, vrhunski napadač će izvesti deset šuteva; od kojih će pet uznemiriti golmana i odbrambene igrače, a krajnji rezultat njegovih šuteva biće jedan ili dva gola. Tako da mi možemo pomisliti da oni 80 ili 90 % vremena greše, a oni ustvari iz svakog pokušaja uče šta je potrebno da bi dali gol.

U „National Portrait“ galeriji u Londonu nalazi se portret dramaturga Samuel Beckett-a sa citatom: „Pogreši, pogreši opet, pogreši bolje.“

U poslu, vrhunski preduzetnici i menadžeri znaju da ne mogu uvek da donesu pravu odluku – zapravo, samo 50 % odluka donosi prave rezultate. Međutim, oni konstantno nastavljaju da uče iz svojih „grešaka“ , i da prihvataju „neuspeh“ kao deo procesa donošenja odluka koji potreban za uspeh.

Kako ovo možemo primeniti na naš svakodnevni život? Današnje društvo ima averziju od rizika i strah od neuspeha, zbog koga ne isprobava nove stvari već se drži onog poznatog u uverenju da je to bezbedno i sigurno. Međutim, to nas naravno ograničava, jer učenje iz grešaka je pozitivan proces koji nas vodi nečemu novom i daje rezultate u našem životu. Zato, preimenujte „neuspeh“ (=loše) i „učenje“ (=dobro), jer time je popločan put uspeha…