Koliko ste puta oklevali da započnete neki važan projekat, jer niste imali motivacije? Koliko puta ste slušali motivacione govore, nadajući se da će vas oni pokrenuti da konačno uradite nešto što mesecima odlažete? A koliko puta ste poželeli da imate dugme za motivaciju, čijim pritiskom biste sebe mogli da pokrenete na bilo koju akciju?
Nažalost, takvo dugme ne postoji i male su šanse da će ga neko ikad izumeti, ali to ne znači da ne možete učiniti baš da biste sebe pokrenuli. Pisac Steven Pressfield u svojoj knjizi „Rat umetnosti“ (The War of Art) možda najbolje opisuje šta je potrebno za to: „U jednom trenutku, bol zbog toga što nešto ne radimo postaje veći od bola koji bismo osetili da to uradimo“. Drugim rečima, u jednom trenutku je mnogo lakše promeniti nešto, nego ostaviti stvari nepromenjenim, a taj trenutak je trenutak motivacije.
Možda ćete primetiti da vam to ne znači mnogo, jer na taj trenutak morate predugo da čekate, uprkos tome što život od vas zahteva mnogo brže i energičnije reakcije, ali ključ motivacije nije u tome da čekate da vam ona sama dođe, nego da automatizujete svoje ponašanje, tako da se ona prirodno javi. Dakle, ključ je u prvom koraku, ma kako mali on bio, jer posle njega, svaki sledeći postaje nebrojeno puta lakši i prirodniji, a prate ga i osećaj uzbuđenja, radosti i zadovoljstva.
Dajte pasivnosti malo prostora
Kad se osećate pasivnim i bez motivacije, nemojte sebe kriviti zbog toga. Mnogo je korisnije da porazmislite zašto niste motivisani. Možda niste naročito odmorni i nemate energije za postizanje ciljeva. Zato dajte sebi prostora da se oporavite, energizujete i stabilizujete, pre nego što nastavite dalje. Ako ni posle toga ne budete imali želju da se pokrenete, ponovo se zapitajte zašto je to tako?
Da li zaista želite da radite to za šta vam je motivacija potrebna ili vam se to samo čini? Želju za postizanjem ciljeva ne možete probuditi, ako ne znate šta je to što ćete zaista dobiti njegovim ostvarenjem. Ako je cilj koji pokušavate da ostvarite zapravo cilj koji vam je nametnuo neko drugi, onda je potpuno jasno zašto je motivacija izostala.
Šta god da su vaše namere i težnje, treba da budu vaše i samo vaše, jer u suprotnom, vaš jedini pokretač da idete napred biće želja da udovoljite drugima, a to gorivo se brzo troši.
Probudite želju
Motivacija se javlja kad je vaša želja snažnija od bilo koje prepreke s kojom se možete suočiti. Ne deluje uvek tako, jer čovek može biti istovremeno i motivisan i prestravljen, kao recimo na ispitu, ali je sama činjenica da je u takvim stresnim okolnostima moguće postići izvanredne rezultate znak da postoji nešto u vama što vas uprkos svemu tera da idete napred. Zato je za buđenje motivacije potrebno da uradite jednu od dve stvari – ili da prevaziđete prepreku ili da probudite želju.
Prepreka ne mora uvek biti spoljašnja. Često je reč o našim unutrašnjim ograničavajućim uverenjima, koja nas sprečavaju da se pokrenemo i tada je potrebno da se njima pozabavimo i zamenimo ih korisnim i podržavajućim uverenjima.
S druge strane, da bismo probudili želju, potrebno je da se zapitate šta je ono što dobijate ako nastavite da idete ka svom cilju. Ako je cilj suviše daleko, bilo bi dobro da razmislite o najmanjim mogućim etapama na tom putu, od kojih bi vam svaka ulila osećaj postignuća. Svaki put kad pređete jednu od njih, osetićete motivaciju da pređete još jednu.
Dakle, ako je pred vama neki veliki zadatak, poput pisanja diplomskog, nemojte sedeti i zuriti u prazan papir. Uzmite jedan list, napišite jednu rečenicu, prihvatite je kao nešto što je samo po sebi vredno. Zatim napišite još jednu iz istog razloga. Onda još jednu… pa još jednu… I pre nego što postanete svesni, imaćete mnogo rečenica i možete smatrati da ste započeli svoj rad na diplomskom.
To je naravno primenljivo na sve moguće zadatke, koji u sebi sadrže više koraka. Zapamtite, niz manjih pobeda, daće vam više motivacije, od jedne duge maratonske trke.
Pravilo pet sekundi
Ljudski mozak je najmoćnija struktura na svetu, koja može da zamisli, kreira i zamisli neverovatne stvari, ali to istovremeno znači da može da se „upetlja“ oko najjednostavnijih zadataka i pronađe način da nas spreči da se pokrenemo. U interesantnoj knjizi „The 5 second rule“ voditeljka, spisateljica i motivaciona govornica Mel Robbins objašnjava da se to dešava zato što mozak preterano analizira ishode naših odluka što na kraju dovodi do potpune paralize i izostanka bilo kakvog poteza. Njeno rešenje za takve situacije? Pravilo pet sekundi! Ovo jednostavno pravilo nalaže da onog trenutka kada shvatite da nešto treba da uradite, premostite svaku mogućnost samosabotaže, tako što ćete izbrojati 5 – 4 – 3 – 2 – 1 i odmah krenuti. Kad dođete do jedan, napravite i fizički pokret, ustanite ili se protegnite, jer je to signal vašem mozgu da je vreme za akciju. Ako učinite tako, on neće imati vremena da vas sprečava u vašim narednim koracima, a to je već prilika da se rodi i motivacija.
Čak i najmanji korak ponekad je potreban da bi u vama probudio želju, podsetio vas na lepotu vašeg cilja i probudio potrebu da jurite za svojim snom. Motivacija, dakle, nije nikakva spoljašnja sila koja treba da uđe u naš život i reši probleme, nego je to energija koja nastaje upravo u samoj akciji i koja vas tera da nastavite sa onim što ste započeli.
Slavica Squire, osnivač Coaching Akademije, u želji da što većem broju ljudi približi najkorisnije NLP i coaching tehnike potrebne da u sebi, kad god vam je to potrebno, probudite motivaciju i pokrenete se na svom putu ka uspehu, kreirala ONLINE PROGRAM LIČNOG PROSPERITETA.
Reč je o edukaciji koja se sastoji iz 20 video lekcija, pratećeg pisanog materijala, radnih listova za vežbanje i posebne online podrške u zatvorenoj Facebook grupi, u koju će se Slavica lično uključivati uživo, kako bi vas bodrila na vašem putu ka uspehu i promenama koje želite da vidite u svom životu i životima bliskih ljudi.
Upis je u toku! Prijavite se odmah putem ovog linka i obezbedite za sebe motivaciju i podršku koja vam je potrebna!
Prijavi se danas!
